Išli smo u prodavnicu da vidimo ŠTA MOŽE DA SE KUPI SA 2.000 DINARA – nekako smo uspeli „pokriti“ doručak i ručak, ali nam je falilo za cigarete, gorivo, kafu…

Sada smo već svedoci svakodnevnih poskupljenja. Najviše je poskupela hrana i o tome govori i zvanična stastistika – međugodišnja inflacija dostigla je 5,7 odsto, pri čemu je povrće poskupelo 36 odsto, a meso više od 15 procenata. Imajući u vidu cene, posebno hrane, lako se da zaključiti da danas u prodavnicu ne treba ići bez 2.000 dinara u džepu.

Inflacija u prevodu znači veće cene, a veće cene znače da za isti novac možemo kupiti manje. I to je danas i više nego očigledno već pri samom ulasku u prodavnicu, vrlo su česti komentari naših građana.

Za dve hiljade dinara danas možemo da kupimo kilogram mesa, hleb, jogurt, jaja, ulje… I to je otprilike to – doručak i ručak za porodicu za jedan dan. Ako još kupimo cigarete, a planiramo potrošiti i gorivo i kupiti kafu, treba nam još „hiljadarka“. Mnogi bi rekli da su do skora dan „krpili“ i sa hiljadu, a danas teško i sa dve.

– Skuplji je delikates, toalet papir, brašno.. gledamo i veće cene šećera, sokova…. Čokolade od 100 grama koje su do skora bile 120, sad su 148 dinar, skuplja je i higijena. Kilogram buta junetine sada je 1.050 dinara. Pa ako hoćeš da napraviš šnicle i ručak za porodicu, ispod dve hiljade dinara ne treba ulaziti u prodavnicu – kaže nam jedan trgovac koja godinama radi u jednom velikom prodajnom lancu.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da u prodavnicu ne ide, ali da mu zvanična statistika i podaci o inflaciji govore da cene rastu i da se danas za isti novac može mnogo manje kupiti nego pre godinu ili dve dana.

– Danas nam je međugodišnja inflacija na pragu od 6 odsto i to je priznaćete mnogo više nego dva procenta na koja smo navikli tokom prethodnih godina. A, u životu je mnogo gore nego što to statistika govori. Hoću da kažem da je postalo očigledno da narod masovno ima utisak da sve poskupljuje i da mu novac sa kojim raspolaže manje vredi – ocenio je Madžar.

Naš sagovornik dodaje i da sve što gledamo nije za zanemariti jer inflacija nije nešto što se zaustavlja lako i bez posledica.

– Nema besplatnog vraćanja na ranije dobre nivoe. To može, ali uz energične mere koje koštaju i koje se lome preko smanjenja proizvodnje, radnih mesta, poremećaja u trgovini… – upozorio je Madžar.

Cene hrane rastu globalno. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu saopštila je da je hrana za godinu dana poskupela oko 32 odsto, i globalan problem je i naš problem.

– Gotovo 60 odsto međugodišnje inflacije u Srbiji bilo je opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče – cenama neprerađene hrane i energenata, koji čine jednu četvrtinu potrošačke korpe – navode iz NBS.

Ističu da su te dve grupe proizvoda su, zajedno posmatrano, dale doprinos međugodišnjoj inflaciji od 3,3 procentna poena.

S druge strane, navode iz NBS, dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja će biti očuvana i u narednom periodu, predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti.

Izvor Blic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *