Aerodrom u srcu Šumadije

U „Majnd parku” gradiće se avionska pista dugačka 1.400 metara, a ovaj industrijski kompleks nadomak Kragujevca biće spojen prugom dužine 15 kilometara sa železničkim čvorištem u Lapovu

KRAGUJEVAC – Ravno pola veka priča se o aerodromu kod Kragujevca koji bi centralnom gradu Šumadije omogućio snažniji privredni razvoj. Početkom sedamdesetih, u trenutku kada je „Zastava” bila na vrhuncu, u fokusu pažnje bila je lokacija Ravni Gaj, odnosno ravnica na sredokraći puta od Knića ka Gruži. Projekat Aleksandra Nenkovića, tada mladog arhitekte koji je nedavno otišao u penziju s mesta glavnog gradskog urbaniste, nije realizovan.

Nije bilo dovoljno novca, a počelo je i da se govori o formiranju gružanske akumulacije kojom bi se rešio problem snabdevanja Kragujevca vodom za piće. Pored tako važne akumulacije, koja je zaživela početkom osamdesetih, nije bilo moguće graditi aerodrom, pa je Nenkovićeva ideja ostala samo na papiru.

Ipak, pedeset godina kasnije, Kragujevac će postati grad s aerodromom. Taj projekat pokrenuo je Bratislav Milanović, tvorac velikog industrijskog „Majnd parka” nadomak grada. Ideju ovog uspešnog privrednika podržala je država, koja je izdvojila više miliona evra za infrastrukturno opremanje kompleksa od oko 160 hektara koji je sada lokomotiva privrednog razvoja Kragujevca. U okviru tog kompleksa posluje i nemački „Simens”, s kojim je Milanović još pre par decenija uspostavio čvrste veze.

„Simens” je u Kragujevac stigao 2018, kada je potpisan ugovor o strateškoj saradnji s grupacijom „Milanović”. Već krajem te godine u „Majnd parku” počinju da niču prve fabrike, a tramvaji nemačkog giganta, proizvedeni u kooperaciji s Milanovićevom kompanijom, odnedavno se nalaze i na ulicama stranih gradova. Bremen je prvi nemački grad u kome putnike prevoze tramvaji marke „avenio” proizvedeni u srcu Šumadije.

Nemački gigant prvo je preuzeo jednu Milanovićevu fabriku, a potom je u „Majnd parku” sagradio i drugi pogon. Osim „Simensa”, u „Majnd parku” danas radi sedam Milanovićevih preduzeća, ali i austrijski „Autolift”, koji proizvodi dizalice za izradu gabaritnih delova koji se ugrađuju u šinska vozila. Srpski „Stef trans” bavi se špedicijom i transportom, a u „Majnd parku” trenutno je uposleno 1.000 ljudi koji rade u proizvodnim pogonima ukupne površine 55. 000 kvadratnih metara.

S jasnim planom razvoja, Milanović je još na polaganju kamena temeljca saopštio kako će „Majnd parku” biti potreban i aerodrom koji će pospešiti poslovne aktivnosti u ovom kompleksu. Projekat je sada uobličen, pa je jasno da će na lokaciji Sobovica – Lužnice, na dvanaestom kilometru od Kragujevca ka Topoli, biti sagrađena vazduhoplovna luka.

Prema podacima koje smo dobili od šefa marketinške službe „Majnd parka” Nenada Đorđevića, pista aerodroma biće dugačka 1.400 metara i nju će, prema kategorizaciji, moći da koriste manji avioni. Izgradnja aerodroma treba da bude završena do kraja 2025. godine.

Osim aerodroma, „Majnd park” u zacrtanom roku treba da dobije i prugu koja će ovaj industrijski kompleks povezati sa železničkim čvorištem u Lapovu. Pruga će biti dugačka oko 15 kilometara, a imaće i svoj fabrički deo koji će omogućiti direktan transport „Simensovih” tramvaja u Evropu. Ukrštanje koloseka biće u selu Cvetojevac.

Iako je reč o velikim investicijama, one nisu jedine, budući da bi krajem ove godine u „Majnd parku” trebalo da počne i izgradnja sofisticiranog logističkog centra koji će zauzeti pozamašnu površinu od 20 hektara. S objektima od oko 60.000 kvadratnih metara radnog prostora, ovaj logistički centar biće najveći u centralnoj Srbiji, navedeno je u dopisu koji je marketinška služba „Majnd parka” uputila „Politici”.

Za saradnju s Milanovićevom grupacijom zainteresovane su mnoge domaće i strane firme, pa se u narednom periodu očekuje izgradnja više od 200.000 kvadratnih metara poslovnog prostora. Usled očekivanog priliva nekoliko hiljada radnika, u okviru „Majnd parka” biće izgrađeni poliklinika i obdanište, kao i niz drugih pratećih objekata koji će ovom industrijskom kompleksu podariti izgled malog grada.

Osim preduzeća koja su u direktnoj vezi s proizvodnjom šinskih vozila, u „Majnd parku” posluju i Milanovićeve firme koje se bave tretmanom voda, hemijskim analizama materijala, ali i proizvodnjom i preradom voća i povrća. U kompleksu postoji i centar za obuku kadrova, a od izuzetnog značaja je saradnja s kragujevačkim Fakultetom inženjerskih nauka, koji školuje prvorazredne stručnjake iz oblasti mašinstva i softverskog inženjeringa.

Izvor: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *