EVO ŠTA TREBA RADITI NA BADNJI DAN, A ŠTA NA BOŽIĆ

Foto: Shutterstock

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta.

Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i obredima.

Svi običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Badnjak, slama, kvocanje, česnica, položajnik samo su neki od običaja i obreda kojima je cilj da umole Boga da sačuvaju i uvećaju porodicu i imanje domaćina.

Badnji dan

Badnja nedelja je nedelja pred Božić. Tih dana se, prema verovanju, ne šiša, ne brije i ne režu se nokti da se ne bi “seklo zdravlje”. Badnji dan je poslednji dan pred Božić. Tog dana počinje božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.

Badnjak

Pre izlaska sunca, na Badnji dan, domaćin sa sinovima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, a može i hrast. Domaćin se okrene ka istoku i sekirom seče badnjak ukoso. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca, pa se dovršava lomljenjem ili uvrtanjem. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, dok ga domaćin ne unese.

Badnje veče

Badnje veče spaja Badnji dan i Božić. Uveče domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenicu dvojica muškaraca nose na ražnju, stupaju desnom nogom preko praga i pozdravljalju domaćicu rečima: “Dobro veče, srećno Badnje veče”. Domaćica posipa pečenicu i domaćina sa zobi, odgovarajući: “Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica”.

Pečenica

Kod Srba božićna pečenica je najčešće prase ili nazime, mlado svinjče, a u nekim krajevima je to jagnje ili mlada ovca i naziva se veselica. Peče se na Tucindan i na Badnje veče se unosi u kuću i naslanja na istočni zid, gde stoji do Božića, kada se servira. Kokoš, guska, patka ili ćurka u mnogim krajevima ne smeju se naći na prazničnoj trpezi zbog verovanja da je pernata živina simbol nazadovanja i rasturanja kuće, jer kljuca i baca zemlju iza sebe.

Česnica

Česnica je napravljana od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Mesi se prvog dana Božića, pre izlaska sunca. Ona se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele godine.

Slama i kvocanje

Posle badnjaka, u kuću se unosi slama i posipa se po celoj kući, ispod i oko stola za ručavanje. Domaćica u slamu pod stolom gde se večera stavlja razne slatkiše, voće, sitne poklone i igračkice koje deca traže i usput pijuču kao pilići.

Položajnik

Položajnik je prva osoba koja ulazi u kuću na Božić. Položajnik pozdravi dom i sve ukućane sa: “Hristos se rodi”, a onda priđe vatri, uzme grančicu badnjaka i džara vatru govoreći: “Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica”, nabrajajući sve čega misli da u domaćinovoj kući treba da se umnoži.

Čestitanje Božića

Od Božića do Bogojavljenja ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju sa: “Vaistinu se rodi!”. Oni koji nisu u mogućnosti da lično čestitaju praznik, obično pošalju božićnu čestitku na kojoj je odštampan tekst “Mir Božji – Hristos se rodi”. Dobro je da čestitka stigne nekoliko dana pre Božića.

Izvor: infosrbijavesti

Foto Slavica Stajic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Share via
Copy link