Ekskluzivno: Intervju sa Sašom Živojinović, čovekom koji je pešačio od Kragujevca do Ostroga! (FOTO+VIDEO)

Saša Živojinović iz Kragujevca, putovao je pešaka do manastira Ostrog od 19.oktobra do 5. novembra.
Koji je osnovni motiv da krenete na tako dalek put i to pešaka?
– To je misao i osećaj koji se ne može opisati. Jednostavno se desilo potpuno neplanirano, pomislio sam na sve one ljude koji idu da se mole čudotvorcu Vasiliju i oduvek sam fasciniran njime, te sam se tako odvažio, spakovao i krenuo na put, ka slobodi i unutrašnjeg mira.
Polazak iz Kragujevca – Saša Živojinović

 

Sa čime ste se susretali tokom puta? Koliko puta ste pomislili da ipak odustanete?
– Na tom putovanju je bilo i kiše i sunca, čak i snega i jakih vetrova, ali sam sigurnim koracima stremio ka onome što sam zamislio, još kad sam načinio prvi korak, već sam znao da nije nemoguće i da svako iskušenje koje mi se nađe na putu, odvešće me baš tamo gde sam se i uputio: do manastira Ostrog, ispred obrona velikog čudotvorca Vasilija Ostroškog. Znate kad sam odlučio da uradim ovo, čak sam se oglasio na društvenoj mreži facebook i pitao da li možda još neko krenuo sa mnom, niko se nije javio, te sam tako 19. oktobra započeo svoje putovanje. Bio sam nestrpljiv, moja avantura je počela.
Saša Živojinović – Užice
Nisam bio razočaran što se niko nije rešio na korake koje ja činim,  svako neka proživi svoj život najbolje što ume. I pre ovog putovanja zgrožavala me je ljudska oholost i ništa me nije moglo iznenaditi, sve do jednog trenutka kada me je sneg zatrpao u Savniku, tada se pojavio nepoznati čovek koji mi je spasio život, slava mu i milost! Tad mi se vratila vera u iskrenu dobrotu ljudskog srca.
Da li vas veže nešto jako posebno za svetitelja Vasilija Ostroškog?
– Čitajući i učeći od njemu, počeo sam jako da ga poštujem.On je bio na zemlji više anđeo nego čovek, njegovo dobročiniteljstvo budi ljubav. Moj duhovni život započeo je da se razvija baš na Ostrogu. Manastir Ostrog je prvi manastir koji sam posetio.
Saša Živojinović – Nova Varoš
Nakon te posete odlučio sam da se zamonašim. Nažalost nisam uspeo da se zamonašim ali svakako je to je bila velika prekretnica u mom životu. Uvek sam se vraćao ovde, čak sam delio naforu (celivanje ikone) vernicima koji su dolazili u velikom broju da posete manastir. To je bila najlepša blagodet od Boga koja mi je data. Srećan sam!
Da li ovim putovanjem i svim ostalim što se podredili veri okajava neke grehe iz vašeg života? Živimo u vremenu kada se setimo Boga tek kada nas snađe zlo iz kojeg ne vidimo izlaza.
– Svi smo mi ljudi skloni gresima, iz greha smo stvoreni. Svako od nas nosi svoj časni krst. Svako od nas pronalazi sopstveni smisao življenja. Vrlo je jednostavno, umesto da budem loš, izabrao sam sve ono na suprot tome. Čovek sam, svaka pogreška je lekcija i iskušenje koja od nas čini ono što jesmo. Bog je u nama samima, kad ga otkrijemo u sebi i naučimo da verujemo tim osećajima, onda prepreka nema, za svaki problem postoji rešenje.
Saša Živojinović – Ostrog
Trebamo biti uporni, istrajni,j aki, svet nam se čini grozan, ali ako na sopstvenim primerima pokazujemo da može biti bolji, učiniće nam se baš takvim. Vera je individualna stvar, nisam ja najveći vernik jer sam išao do jedne velike svetinje pešaka, niti je manji vernik onaj ko recimo iz nekih svojih ubeđenja ne posećuje crkve, ali svaki dan počinje molitvom i završava je istom. Nismo ni svesni koliko moći je skriveno u nama samima, trebamo malo više upoznavati sebe.
Da li možete da podelite sa nama vaše utiske sa puta?
– Utisak je i više nego pozitivan. Iako sam imao veliku želju da uspem u ovome, kad sam krenuo da se suočavam sa poteškoćama, poput pojave žuljeva zbog neadekvatne obuče, hladnoće, upale mišića, plašio sam se da neću fizički moći da podnesem, ali unutrašnja snaga me je gurala napred! Dok nisam uspeo sebi da dokažem da mogu uspeti u ovome, bio sam čovek bez samopouzdanja. Sve što bih radio, ostajalo bi nedovršeno. Osećam se kao da sam opet progledao, svet sad iz ovog ugla, izgleda poput poroznice na kojoj je sve moguće.
Ostrog – noću

 

Šta biste nam poručili za kraj?
– Ukoliko ne pokušate nikad nećete znati koliko daleko možete ići. Dok sam neko vreme živeo u manastiru Savina, otac Justin mi je rekao: „U životu nikad nema tačke, uvek je zapeta.“ Naučimo da tokom života da se radujemo što više sitnicama, da dan započinjemo sa malo više zahvalnosti i vere!

(Izvor: Kragujevcani.rs Autor teksta: Ana Todorov)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Share via
Copy link