„OVO JE ŠKOLA, A NE NOĆNI KLUB“ Đaci danas kreću u školu, a tamo ih čekaju 4 ključne novine: Stroža pravila oblačenja, a i jedna AMERIČKA PRAKSA

Stigao je 1. septembar, početak nove školske godine, a sa njim i nekoliko strožih mera za učenike, od kojih će neke važiti u svim osnovnim i srednjim školama, a neke samo u pojedinim.
Tragedija u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, kada je 3. maja ubijeno devetoro đaka i čuvar škole, a još njih šestoro teško ranjeno, dovelo je početkom juna do prevremenog završetka školske godine, a nema dileme da će i početak nove biti pod senkom jezivog zločina, te da će celom društvu trebati još mnogo vremena kako bismo se koliko-toliko oporavili.

Ipak, većina novih, strožih mera, najavljena je i pre tragedije u “Ribnikaru”, kao odgovor pre svega na eskalaciju vršnjačkog nasilja po školama. Jedan deo biće primenjivan u svim obrazovnim ustanovama, dok je drugi prepušten samim školama da odluče na koji način i u kom obimu će ih sprovoditi.

Zato krenimo redom.

1. Suspenzija đaka

Vlada Srbije usvojila je novi set prosvetnih zakona koji bi uskoro trebalo da se nađe i pred poslanicima Skupštine Srbije, te se očekuje da veoma brzo stupe na snagu. A jedna od novih mera je predviđena suspenzija đaka na pet dana u slučaju teže povrede obaveza.

Ovaj vid kažnjavanja po prvi put će se naći u srpskom obrazovanju, mada definitivno nije domaći izum, pošto je u Americi poznat još iz 20. veka. Ipak, među prosvetnim radnicima, pa i roditeljima, odmah su se pojavile sumnje kako bi đaci mogli da shvate ovu kaznu s obzirom da pet dana ne bi morali da idu u školu.

Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da je pre nekoliko godina, dok je ministar prosvete bio Mladen Šarčević, upravo Forum predložio ovu meru. Tada je, kaže on, formirana Radna grupa za borbu protiv nasilja u školama, i bilo je priče o tome da se “učenici koji ometaju nastavu udalje u sobu za učenje, odnosno u posebnu prostoriju gde bi bili dok se malo ne smiri”.

– I dalje smatramo da je to dobra mera i da tokom tih pet dana učenik može da preispita svoje postupke. Ne verujem da će učenici biti motivisani da budu suspendovani sa nastave jer se njima kumulativno zbrajaju ti izostanci, i onda bi morali da polažu vanredni ispit – kaže Markov za “Blic”.

Ova suspenzija, kaže Markov, nastaje prilikom teže povrede školskih pravilnika. Po njegovim rečima škola ima slobodu da sama reguliše šta su teže povrede, kao što ima slobodu, na primer, da napravi pravilnik o oblačenju ili zabranu telefona i pametnih satova.

– Ono što je u svim školama teža povreda je fizičko, verbalno, odnosno psihičko nasilje. Tu spada i digitalno nasilje koje može da se desi i van škole. Osim toga, u težu povredu spada zloupotreba mobilnih telefona za potrebe prepisivanja na pismenim ili kontrolnim zadacima, upotreba tih tehničkih pomagala, poput bubica, kao i sve vrste nasilja prema učenicima i nastavnicima – objašnjava Markov za “Blic”.

Kada je u pitanju primena ove mere u osnovnim školama postoje određene razlike.

– Učenici osnovnih škola ne mogu biti isključeni, ali mogu biti premešteni iz jedne škole u drugu. To za decu isto nije popularna mera, jer prvo škola mora da odluči hoće li da prihvati učenika koji pravi probleme. Trebalo bi naglasiti da to podrazumeva i promenu društva, sredine, što u učenicima često ne odgovara.

2. Pravilo oblačenja

Vest da je rukovodstvo Trinaeste beogradske gimnazije uvelo veoma strog pravilnik o oblačenju učenika, žestoko je odjeknulo u javnosti. Prema rečima direktora Bojana Vučkovića, i prethodnih godina su imali obaveštenja učenicima kako da dolaze odeveni u školu, ali je “sada to objavljeno zvanično, na plakatu”.

Kako je objasnio, povod je bio “što su učenici na nastavu dolazili kao da idu na utakmicu ili trening”. Ili u noćni klub.

– Ograničili smo se na odevanje jer je bilo upadljivo koliko se pogoršao nivo oblačenja učenika. Većina dolazi u trenerkama, imate osećaj kao da ste u sportskom centru. To nije za školu i kada je toga previše, nekako u toj masi učenika u trenerkama, vi kao da vidite navijače na utakmici, a ne učenike. Trenerka je ipak predviđena da se oblači kada se ide u šetnje, trenira ili odmara kod kuće – rekao je Vučković za “Blic”.

Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da pravilnici o oblačenju postoje u svim školama.

– To nije samo slučaj u Trinaestoj ili Četrnaestoj gimnaziji, tu je Medicinska škola, kao i gimnazija u kojoj ja radim. Ti pravilnici su jednoobrazni, ali postoje određeni kodeksi koji podrazumevaju šta tačno učenici ne smeju da nose. Negde može trenerka, negde ne može, ali su šorcevi, kratke suknje, dekoltirana garderoba zabranjeni svuda – kaže Markov za “Blic”.

Prema njegovim rečima, pravilnici o oblačenju nemaju nikakvog smisla ako se ne primenjuju adekvatno.

– Ključno je da li se to i primenjuje u praksi, odnosno da li će nastavnik kada vidi učenika da je neadekvatno obučen, odlučiti da ga vrati kući na presvlačenje. To znači da će učenik za taj izostanak dobiti neopravdane, odnosno za časove koje je propustilo dok se vratio do kuće da se presvuče i nazad – podvlači Markov.

Rukovodstvo 13. beogradske gimnazije nakon 14. gimnazije, uvelo je najstroži pravilnik o oblačenju učenika u školama.

Ovim pravilnikom će đacima biti zabranjeno da na časove dolaze u majicama na bretele, trenerkama, šortsevima i bermudama, mini suknjama, prekratkim majicama, duksericama sa kapuljačama, helankama, i drugoj odeći koja se ne smatra prikladnom.

Bojan Vučković, direktor 13. beogradske gimnazije, kaže da je povod za uvođenje pravilnika o odevanju bilo pre svega to što su učenici na nastavu dolazili kao da idu na utakmicu ili trening, i izgledali si kao navijači.

Aleksandar Markov kaže da pravilnici o oblačenju postoje u svim školama.

– To nije samo slučaj u Trinaestoj ili Četrnaestoj gimnaziji, tu je medicinska škola, kao i gimnazija u kojoj ja radim. Ti pravilnici su jednoobrazni, ali postoje određeni kodeksi koji podrazumevaju šta tačno učenici ne smeju da nose. Negde može trenerka, negde ne može, ali su šorcevi, kratke suknje, dekoltirana garderoba zabranjeni svuda – kaže Markov za „Blic“.

Prema njegovim rečima, pravilnici o oblačenju nemaju nikakvog smisla ako se ne primenjuju adekvatno, što je na školi da kontroliše.

– Ključno je da li se to i primenjuje u praksi, odnosno da li će nastavnik kada vidi učenika da je neadekvatno obučen vratiti učenika kući na presvlačenje. To znači da će učenik za taj izostanak dobiti neopravdane, odnosno za časove koje je propustilo dok je vratio do kuće da se presvuče i nazad – Markov je podvukao za „Blic“.

3. Zabrana mobilnih

Ukidanje mobilnih telefona u školama ima za cilj unapređenje učenja, koncentracije i međuljudskih veza među učenicima. Na osnovu analize 200 obrazovnih sistema širom sveta, Unesko procenjuje da je svaka šesta država zabranila pametne telefone u školama ili kroz zakone ili kroz pravilnike.

Iz Ministarstva prosvete saopštili su da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja po pitanju nepropisne upotrebe mobilnih telefona jasan i da se korišćenje mobilnih telefona smatra težom povredom za koju je zaprećen ukor direktora i ukor nastavničkog veća.

Internim pravilnicima predviđene su i sankcije za učenike kod kojih nastavnik nađe mobilni telefon tokom časa. Direktori škola kažu da se na taj način sprečava ometanje nastave, smanjeno je digitalno nasilje, i poboljšana su postignuća učenika.

Tako je odluka o tome da li će škola uvesti zabranu korišćenja mobilnih telefona u toku nastave u Srbiji je prepuštena svakoj školi. Kako vreme prolazi, broj škola u Srbiji koje su učenicima, ali i nastavnicima zabranile korišćenje mobilnih telefona tokom nastave raste brzo, i gotovo da nema dela Srbije gde je školska uprava ovu praksu uvela ili to planira.

4. Policajci i obezbeđenje

Prvi put u istoriji policajci ispred i unutar svih osnovnih i srednjih škola našli su se u ponedeljak 8. maja – prvog radnog dana nakon masakra u “Ribnikaru”. I od danas će, kako je najavljeno, policajci biti u svim obrazovnim ustanovama u našoj zemlji.

Međutim, kao što je to bila praksa i u ranijem periodu, svaka škola će ponaosob moći da organizuje i privatno obezbeđenje, zavisno od bezbednosne procene.

– Kad je reč o privatnom obezbeđenju, o tome odlučuje Savet roditelja. Prema tome, ukoliko je Savet roditelja za, privatnog obezbeđenja će biti, u suprotnom neće. Plašim se da uprkos svemu tome, neće biti sprečene incidentne situacije, pogotovo kada je reč o većim školama koje imaju više od 40 odeljenja – kaže za “Blic” Aleksandar Markov predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

On dodaje da u takvim školama velikih kvadratura nije lako pratiti sve šta rade učenici. Zbog toga je kod roditelja uvrežen stav da privatno obezbeđenje može mnogo lakše da prati šta rade učenici, pogotovo kada je u pitanju zloupotreba psihoaktivnih supstanci.

– Nisam siguran da će se nešto naročito povećati bezbednost uvođenjem policajaca u škole. Međutim, možda je dovoljna samo činjenica da je policajac tu, kako ih deca zovu “školicajac”, i da će to na njih podsvesno uticati da ne prave incidente.

Markov objašnjava da su učenici viših razreda osnovnih, kao i učenici srednjih škola malo “problematičniji”.

– Oni su pubertetu, što bi se reklo vrele krvi, tvrdoglavi su i vrlo lako može doći do nekih oblika koškanja, pa i fizičkih obračuna. Svakako, u velikim školama trebalo bi da bude mnogo više policajaca, ali škole ne treba pretvarati u kazneno-popravne ustanove – naglašava Markov za “Blic”.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Share via
Copy link