„MOJ OTAC JE PRE 17 GODINA NESTAO U RECI…“ Nesreća porodice Periš je mnogo slična njegovoj – bol ne prestaje godinama, nikad NIJE PRONAŠAO oca

Spread the love

Rana na srcu nikada nije zacelila, a i kako bi? Nismo pronašli telo i na večni počinak ispratili oca, a prošlo je 17 godina. Potpuno razumem agoniju kroz koju prolaze najmiliji nestalog Splićanina Mateja Periša. Čuo sam za taj slučaj i mogu da razumem kako im je.

Ovim rečima Goran Vlaučin iz Kikinde započinje tužnu ispovest o tragediji koja se dogodila 15. aprila 2005. godine na Žabaljskom mostu.

Do nesreće je došlo kad je vozač kamiona, koji se kretao iz pravca Novog Sada ka Zrenjaninu, na mostu preticao traktor i udario „Autobanatov“ autobus. Autobus je probio ogradu i sleteo u reku Tisu. Tada je poginulo 11 ljudi, a do danas nisu pronađeni vozač autobusa Slavko Biga (56), tri putnika – Željko Prodanović (31), Dražen Trifunović (14) i Branko Ivanović (20) – i kondukter Miodrag Vlaučin (59), Goranov otac.

Izvučena olupina

– Bol ne prolazi, ali se život nastavio. Sećam se da sam tada desetak dana proveo na Žabaljskom mostu, sve dok olupina nije izvučena iz reke. Tad je ustanovljeno da u autobusu nema ničeg. Vozilo je prebačeno na parking „Autobanata“, a nakon nekog vreme je isečeno – priseća se Goran i nastavlja:

– Nada nikada ne umire, ali mislim da su male šanse da se tela mog oca, njegovog kolege i trojice putnika nađu.

Naš sagovornik kaže i da je čuo za slučaj Splićanina Mateja Periša (27), kome se svaki trag izgubio uoči Nove godine u Beogradu, kada je u majici kratkih rukava istrčao iz kluba „Gotik“ u Beton hali, u kom je bio s prijateljima.

– Potpuno razumem agoniju kroz koju prolaze najmiliji nestalog Splićanina Mateja Periša. Čuo sam za taj slučaj i mogu da razumem kako im je. Žao mi je te porodice. Ne treba da gube nadu – poručio je Goran.

On se prisetio i kako je tekla potraga u Tisi za njegovim tatom.

– Alasi su tada posle nesreće predlagali da se pregradi reka. Imali su mogućnosti da to učine mrežama. U tom slučaju, prema njihovim tvrdnjama, tela bi se pronašla. Međutim, policija i Žandarmerija im to nisu dozvolili. Stari alasi još su govorili da je nedaleko od mosta, na krivini, Tisa najdublja i puna virova. Još u doba carice Marije Terezije na tom mestu su potapani brodovi s kamenjem kako bi se usporio tok Tise. Postoji verovatnoća da su tela baš na tom mestu – kaže Goran.

Vozač umro

On dodaje i da je vozač kamiona Branislav Gačić (55) bio osuđen na 10 godina zatvora, ali je Vrhovni sud Srbije saopštio da je ukinuo presudu i slučaj vratio na ponovno suđenje u Zrenjanin. Gačić nije dočekao novo suđenje, jer je preminuo.

Tri smrti za kratko vreme – umrli mu i brat i roditelji

Autobus u kom je bio nestali Miodrag Tisa je progutala tačno 40 dana nakon što je umro Goranov mlađi brat, dok mu je majka preminula godinu dana ranije.

– Na mestu nesreće, na samom mostu, podignuta je spomen-ploča. Nekoliko godina kasnije spomen-ploča je zbog rekonstrukcije mosta sklonjena, a onda postavljena nedaleko od mosta. Svakog 15. aprila odlazimo na godišnji pomen, ali nas je sve manje – ispričao je Goran.

Dao DNK uzorak

Porodice nestalih su nakon nekog vremena dobile pozive da se jave novosadskom Institutu za sudsku medicinu, gde im je uzet DNK.

– Koliko je meni poznato, uzorak DNK nije uzet samo od srodnika vozača autobusa i jednog putnika. Oca nikad nisam sahranio. Njegovo grobno mesto je prazno – rekao je Goran.

Podsetimo, i otac Mateja Periša dao je DNK srpskoj policiji, koja traga za nestalim mladićem.

Istina će me dovesti do sina

Danas je 26. dan potrage za Matejem Perišem, a nažalost, sve je izvesnije da se on utopio u Savi. Njegov otac Nenad Periš nalazi se u Beogradu i u stalnom je kontaktu s policijom, koja traga za mladićem.

– Mene će samo istina dovesti do sina. Verujem da će biti sve u redu. Dokle god me neka činjenica ne demantuje, živeću u toj nadi – rekao je ranije Periš za TV Fejs.

Izvor Srbija Danas/Kurir

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.