Zašto se vije crni dim iznad Kragujevca?

Spread the love


Poslednjih dana Kragujevčani se žale i alarmiraju medije, šaljući im fotografije crnog, gustog dima koji se vije nad gradom.

Problem traje već decenijama a najugroženiji su žitelji naselja Pivara i Beloševac koji se nalaze baš pored same gradske „Energetike“.

– Dim kulja „povremeno“, već godinama unazad kada krene grejna sezona od 15. oktobra, a posledica je goriva koje se koristi, uglavnom uglja najlošijeg kvaliteta – kažu stanovnici Pivare.

Podsećaju da „Energetika“ svake godine priča istu priču – „filteri koji se koriste su najnovije generacije, čađ i crnilo koje imamo u dvorištima su posledica individualnih ložišta“.

Pivarci „uzvraćaju udarac“ pokazujući fotografije koje su napravili tokom grejnih sezona i objašnjavaju da individualna ložišta nemaju kapacitet da naprave toliku čađ.

– U ulici gde živim svake godine se smanjuje broj ložišta, jer ljudi prelaze na alternativne načine grejanja, svega u par kuća još uvek lože – ističe Miloš Marković, žitelj Pivare i naš kolega novinar, po kome je jako bitno to što je u javnosti počelo da se govori o ovom problemu.

Njegove komšije i on navode samo neke od posledica loženja na ugalj energane: od vidljivih, kao što su naslage crne čađi na kolima, terasama i dvorištima debljine do jednog prsta, zatim izuzetno opor vazduh u večernjim i jutarnjim satima kada je naročito teško za disanje.

– Decu zimi ne smemo da izvodimo u dvorišta, prozore ne otvaramo jer naslage čađi ulaze u kuću, veš se ne suši napolju jer se sve što je belo pretvara u sivo – navode oni samo deo svojih problema.

Vidljive i one druge posledice

O nevidljivim posledicama ne žele da spekulišu ali kažu da u ulicama u kojima žive, svaka druga kuća ima (ili je imala) osobu obolelu od kancera. Ne komentarišu priče koje godinama kruže gradom, urbane legende – „da radnici umesto iznošenja pepela, kada ih mrzi jer je to veliki posao, samo upale ložište i sve produvaju kroz glavni dimnjak“.

– Crni dim je uobičajena pojava prilikom pokretanja kotlovskih jedinica, postupka koji traje oko 40-ak minuta, nakon čega se crni dim više ne pojavljuje – kaže za „Danas“ Andreja Ilić, direktor kragujevačke „Energetike“.

Dodaje da svojstva kotlova koja će „Energetika“ koristiti još u ovoj grejnoj sezoni predviđaju pojavu crnog dima pri pokretanju. Do kraja ove grejne sezone „Energetika“ će ugalj zameniti kotlovima na gas.

– Inače, kotlovi koji danas rade grejali su domove Kragujevčana 59 godina zahvaljujući vrednom radu i posvećenosti svih zaposlenih u „Energetici“ – podseća on.

Na pitanje koliko je to ipak opasno po zdravlje građana, odgovara da „Energetika“ u unapređenju zaštite životne sredine ulaže maksimalne napore u izboru kvalitetnog goriva (uglja), redovnog remonta kotlovskih i elektrofilterskih postrojenja, kao i periodičnim merenjima emisija zagađujućih materija.

– Prelaskom na novo kotlovsko postrojenje koje će kao pogonsko gorivo koristiti gas, očekuje se smanjenje emisije zagađujućih materija u atmosferu – zaključuje Ilić.

Najbolji način za sprečavanje ove pojave je promena goriva.

– Više se neće pojavljivati crni dim a do tada u procesu sprečavanja štetnih efekata koristimo ugrađene elektrofiltere koji su u prethodnom periodu modernizovani. Njihov remont radi se svake godine a efikasnost im je dobra, odvaja 95 odsto pepela – tvrdi direktor energane.

Ipak, stanovnici naselja Pivara kažu da su tvrdnje rukovodstva Energetike licemerna kao i negiranje postojanja čađi i crnog dima.

– Svake godine oni sprovode ankete u javnosti o tome „koliko smo zadovoljni uslugama“, kojima se nama, građanima smeju u lice – revoltirani su oni.

Više faktora zagađenja vazduha

Da je situacija sa aerozagađenjem u gradu već decenijama alarmantna potvrđuje i doktor Nebojša Ranković iz Instituta za javno zdravlje Kragujevac koji tvrdi da ako se gleda gradacija nivoa zagađenja vazduha, „Energetika“ je tek drugi faktor.

– Prvi je konfiguracija Kragujevca, naselja „razbacana“ po brdima sa velikim brojem individualnih domaćinstava od kojih se više od 32.000 greje na ugalj i drva – kaže Ranković.

Drugi faktor su veliki emiteri i pravna lica među kojima je i matična lokacija energane u samom centru grada koja radi na ugalj. Treći su velike saobraćajne gužve u gradu koji u svom urbanom jezgru nema bulevare, kao ni obilaznice za tranzit oko grada.

Građani se slažu da je problem višedecenijski, „zaostavština svih vlasti u proteklim godinama“.

– Ne želimo da upiremo prstom samo u sadašnju vlast, koja je konačno i pokrenula priču oko rešavanja ovog problema, niti da se ova situacija na bilo koji način politizuje. Ovaj problem je mnogo veći od bilo koje partije, stranke i ideologije kao i nečijih dnevnopolitičkih interesa. Zdravlje ljudi mora da bude ispred svega toga – ističu oni.

Dodaju da je dobro što je vlast počela da priča učestalo o tome i na kraju najavila promenu kotlova i prelazak na gas. Samo se nadaju da trenutno zalaganje gradskih vlasti na rešavanju ovog problema ne bude predizborna farsa, jer su već imali takva negativna iskustva.

Problem rešava prelazak na gas

Kragujevačka „Energetika“ je zvanično 27. oktobra (o čemu je „Danas već pisao) započela proces rešavanja ovog problema.

– Prošlog meseca smo započeli radove na ugradnji kotlova na gas koji u svom procesu rada nemaju kao produkt pojavu crnog dima. Na ovaj način uvodimo ekološki čisto i energetski efikasnije gorivo u naš sistem proizvodnje toplotne energije. Kotlovi na gas će rešiti pojavu crnog dima a nestaće i pepeo koji se javlja kao posledica sagorevanja uglja. To će biti prva toplana u Srbiji koja će sa uglja preći na gas – kaže Andreja Ilić, direktor „Energetike“, i dodaje da je vrednost celokupnog projekta 18 miliona evra.

Izvor Danas

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *