Zabrinjavajuće: Šuma više neće biti ni u Šumadiji!

Molimo Vas lajkujte i šerujte nas na:

POJAČANO sušenje stabala koje je uzelo maha posle 2012. godine, dovelo je šume u Srbiji u katastrofalno stanje. Gotovo da nema vrste drveća koje ovaj problem nije „načeo“, niti mesta u Srbiji gde sušenje šuma nije zabeleženo. Od hrasta lužnjaka u Sremu, do smrče na Kopaoniku. Osim toga, naše šume su desetkovali i letnji požari i zimske ledene kiše. Zato nam je svako zdravo stablo dragoceno, a pošumljavanje neophodno, naročito u gradskim i prigradskim sredinama.

Ovako za „Novosti“ stanje zelenog pojasa u Srbiji ocenjuje profesor dr Milan Medarević, profesor Katedre planiranja i gazdovanja šumama Šumarskog fakulteta u Beogradu. On podseća da je pošumljenost Srbije oko 29 odsto, što nije ni trećina teritorije. Osim toga, kako naglašava, stanje u nekim krajevima Vojvodine je kritično!

– Pod stablima je samo oko sedam odsto Vojvodine, a trebalo bi da ih bude barem dvostruko veše – kaže naš sagovornik. – Posebno zabrinjavajuće je u nekim krajevima Severnobačkog, Srednjobanatskog i Severnobanatskog okruga u kojima su prave šume nestale. Štaviše, u Banatu i Bačkoj ima mesta koja nemaju gotovo nijedno stablo.

I „slika“ pojaseva zelenila i šuma oko većih gradova Srbije, po Medarevićevim rečima, vrlo je šarenolika.

– Na teritoriji Beograda ima oko 50.800 hektara šuma, ali je neophodno da se ta površina poveća – naglašava profesor. – Važećim Prostornim planom Srbije predviđeno je da se, do 2020. godine, pošumljenost prestonice poveća za 5.600 hektara. Taj plan je, međutim, zbog mnogobrojnih okolnosti – nedostižan.

Na istoku, jugu i jugozapadu zemlje, kako kaže Medarević, ima i „svetlih primera“ gde je pošumljenost i dvostruko veća od srpskog proseka, ali i za te sredine ona nije optimalna.

– U opštini Bor, na primer, pod šumama je više od 46 odsto teritorije – objašnjava profesor. – Ali, za taj kraj to nije dovoljno, pre svega zbog industrije po kojoj je ovaj grad poznat. Zato bi šumovitost Bora i okoline trebalo da bude barem 60 odsto. Slično je i u Zlatiborskom okrugu. U tom regionu šumske površine trebalo bi da se podignu na 70 sa sadašnjih oko 43 odsto. Razlog za to su velika potencijalna izvorišta pitke vode u ovoj regiji, koja bi šume najbolje zaštitile od raznih štetnih uticaja.

I u Pčinjskom okrugu, priča naš sagovornik, šume već „zauzimaju“ četrdesetak odsto teritorije, ali bi trebalo da se prošire barem za polovinu kako bi štitile i oplemenile skroman sastav zemljišta.

– Prostornim planom Srbije iz 2010. godine, bilo je predviđeno da se tokom naredne decenije u Srbiji pošumi još 90.000 hektara – podseća profesor Medarević. – Ali sa sadašnjom dinamikom pošumljavanja dve do tri hiljade hektara godišnje, taj plan je teško dostižan. Osujetili su ga pre svega šumski požari tokom 2012. godine, kada je izgorelo oko 12.000 hektara šuma, kao i neprekidno sušenje stabala. Samo na Tari je, godinu kasnije, posečeno više od 27.500 metara kubnih jele i smrče, a u zimu 2014. u istočnoj Srbiji led i mraz su desetkovali 56.000 hektara šuma.

Problem je, kako kaže profesor, i u našem odnosu prema drveću i tome što smo zaboravili koliko je svako drvo blagorodno.

– Šuma se rado setimo i o njima razmišljamo samo u vreme letnjih vrućina – naglašava Medarević. – Kad stanovništvo traga za daškom svežine, obično se seti da je već u prigradskim šumama temperatura od pet do šest stepeni niža nego na gradskom betonu. Čim prođe leto zaboravi se i na drveće i na životnu sredinu. A šuma je, ne zaboravimo, najbolji i najjeftiniji filter za dobijanje pitke vode, sprečava klizišta i erozije, smanjuje buku, ublažava klimatske promene, tišinom i odvojenošću ambijenta umiruje i opušta…

BUKVA OHRABRILA

OVE godine, posle pola decenije loših pojava u šumama Srbije, bukva nas je ohrabrila – kaže profesor Milan Medarević.

– Naime, ovog leta, zabeležen je enorman urod semena bukve. I to moramo da iskoristimo. Deo posla svakako će odraditi priroda, naravno i naša struka, ali posebno sugerišemo vlasnicima privatnih bukovih šuma da ovu priliku ne propuste za plansko podmlađivanje stabala.

Karikatura Gorana Divca

sume-3

 

KOJI JE ZNAČAJ ZELENILA

* ŠUME sprečavaju nastajanja bujica, a slivna područja obrasla šumom imaju od 30 do 50 odsto niže vodostaje

* HEKTAR visokih šuma stvara tri tone kiseonika

* ČAK 68 tona čađi i prašine može da primi hektar bukove šume

*l STABLO divljeg kestena, staro oko 30 godina, godišnje zadržava 120 kilograma prašine i 80 kilograma aerosola

* HEKTAR kleke u atmosferu godišnje emituje oko 30 kilograma baktericida, što je dovoljno za dezinfekciju manjeg grada.

Izvor: Novosti

Molimo Vas lajkujte i šerujte nas na:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial
YouTube
Instagram