Dok se neki ljudi pridržavaju osnova vegetarijanske ishrane, drugi uživaju u mesu, i jedni i drugi teže da unesu u svoj organizam ono što im je neophodno kako bi normalno funkcionisao. Međutim, jedan od najekstremnijih slučajeva je „Gospodin svaštojed“ čiji je otporni stomak nagrađen Ginisovom nagradom, a sve zbog onoga što je jeo.
Mišel Lotito postalo je poznato ime u svetu zabave zahvaljujući konzumaciji predmeta koji se ne vare, kao što su staklo i metal.
Rođen je u Grenoblu 1950. godine, u tinejdžerskim danima otkrio je da može da pojede šta god želi, odnosno objekte koji nisu namenjeni za ishranu, tako što je komadiće stakla nakon što je razbio čašu, umesto da očisti, uspeo da pojede.
Sa 16 godina ušao je u industriju zabave i počeo da nastupa zahvaljujući svom čudnom načinu ishrane. Metoda je bila da razbije metalne ili staklene delove na manje komadiće i guta ih zajedno sa mineralnim uljem i dosta vode.
Ono što je kasnije otkriveno je da je imao psihološki poremećaj koji mu je stvarao apetit za predmetima koji nisu namenjeni konzumaciji, a kasnije su lekari utvrdili da se njegov organizam ne povređuje zahvaljujući gustoj sluznici u želucu i crevima. Istovremeno, lekari su otkrili i da se Lotitovi probavni sokovi (želudačna kiselina) razlikuju od sokova drugih ljudi što je značilo da može da vari neobične predmete.
Mišelovi nastupi podrazumevali su da pojede sve što se ispred njega stavi – metal, staklo, gumu i slične materijale, a performansi su zahtevali i da mimo njih održava ishranu bogatu vlaknima.
Procenjeno je da je dnevno jeo kilogram metala i stakla, što bi normalnog čoveka ubilo.
Tokom svoje karijere uspeo je da pojede i „svari“ čak 18 biciklova, 7 televizora, 2 kreveta, 15 kolica iz supermarketa, 1 kompjuter, 1 kovčeg, 1 par skija i 6 lustera. Najveće dostignuće Lotitove karijere bio je avion za koji mu je trebalo dve godine, nakon čega ga je kontaktirala komisija Ginisovih rekorda i dodelila mu nagradu za „najčudniju ishranu“.
Preminuo je u svojoj 57. godini, 25. juna 2007 godine prirodnom smrću.
Izvor: Blic