Svetski dan moždanog udara obeležava se zato što se radi o globalnoj epidemiji, a u Hrvatskoj ga godišnje doživi od 15.000 do 16.000 ljudi. Samo trećina ostane radno sposobna
Iznenadna utrnulost ili oduzetost ruku, nogu ili lica, smetnje u govoru, vidu ili hodu, te vrtoglavica i glavobolja, neki su od glavnih simptoma moždanog udara, pa svako ko ih osetiti treba se odmah javiti u najbliži bolnički hitni prijem kako bi na vreme, unutar tri do 4,5 sata od nastanka moždanog udara, dobio potrebnu medicinsku pomoć, ističu stručnjaci u povodu Svjetskog dana moždanog udara, koji se obeležava 29. oktobra.
„Moždani udar je važno prepoznati kao hitno stanje jer postoje uspešne metode lečenja koje mogu razbiti ugrušak u mozgu i obnoviti protok krvi“, istakla je na konferenciji za novinare u Hrvatskom zavodu za javno zdravstvo (HZJZ) Vanja Bašić Kes, predstojnica Klinike za neurologiju KBC -a Sestre milosrdnice.
Iako zadnjih 15-ak godina Hrvatska beleži pozitivan trend smanjenja smrtnosti od cerebrovaskularnih bolesti, koje su drugi uzročnik smrti u svetu, posebno kod starosnih grupa ispod 64 godine starosti, Kes Bašić navodi da polovina pacijenata umire od posledica udara, trećina ima trajni invaliditet, a svega trećina ostaje radno sposobna.
Po podacima HZJZ-a, u Hrvatskoj moždani udar doživi 15.000 do 16.000 ljudi godišnje, a oko 7500 umre od posledica, što je 14 posto svih smrti u Hrvatskoj. Po stopi smrtnosti daleko smo iznad proseka za evropsku regiju i daleko iznad proseka EU.
Svetski dan moždanog udara obeležava se zato što se radi o globalnoj epidemiji, pa u svetu možtdani udar svake godine doživi 17 miliona ljudi, a umre njih 6.500.000.
Tema ovogodišnje kampanje je „Suoči se sa činjenicama: Moždani udar može se lečiti“, čime se želi ukazati javnosti o važnosti preventivnih aktivnosti, promovisanja zdravog načina života, pravovremenog lečenja i rehabilitacije.
„Bitno je naglasiti kako postoji velika mogućnost prevencije putem zdravog načina života, a primarnom i sekundarnom prevencijom moguće je sprečiti veliki broj neželjenih događaja ili ih odložiti za kasniju dob. Bitno je edukovati javnost da prepoznaju znake moždanog udara, da je to hitno stanje kao i srčani udar, koje zahteva hitni prijem u specijalizovane jedinice za lečenje moždanog udara „, kazala je Verica Kralj iz HZJZ-a.
Za sprečavanje moždanog udara važni su nepušenje, pravilna uravnotežena ishrana, svakodnevna fizička aktivnost i primerena telesna težina, te redovna kontrola krvnog pritiska, pulsa, šećera i masnoće u krvi. Pritom stručnjaci ističu važnu ulogu porodičnih lekara u prevenciji moždanog udara.
Izvor: 24sata.hr
