Bili smo kod Milana koji od 12. godine živi sam, ostavili su ga, a njegova majka je u istom selu: Dom mu se ruši, a komšija za kuću traži 8.000 evra (FOTO)

Molimo Vas lajkujte i šerujte nas na:

Od osnovne škole ovaj dečak bio je nadničar, a sada je Srbija odlučila da promeni njegov život

Foto: Telegraf

Milan Radojević (20) iz sela Sekurič kod Rekovca, od 12. godine ima samo sebe, otac ga je napustio pre rođenja, baka umrla, a majka se preudala i otišla. Od deteta načinila seoskog nadničara. Milan je ostao sam u kući od blata koja mu se samo čudom još nije srušila na glavu, bez struje i vode, često i bez hrane u pokvarenom frižideru.

Kada je Telegraf pre pet dana objavio apel da se pomogne ovom mladiću, Srbija je zbila redove. Nada za Milana je rođena. On kaže da mu je tu nadu doneo beli golub pre desetak dana. Bukvalno!

Milan u hodniku kuće

GOLUB

– I ja sam golubar, od detinjstva. Tog dana sleti mi beli golub na kavez, uhvatim ga i vidim alku. Po njoj nađem vlasnika, Ljubišu iz Trstenika. Pozovem ga da mu javim, lep je golub, ali nije moj i on se zaputi ovamo po pticu. Kada je stigao i video gde i kako živim počeo je da me ispituje o svemu. Otišao je, a onda mi se javila njegova ćerka koja radi u Crvenom krstu. Došla je 6. maja i donela mi hranu i odeću za prvo vreme. Pokrenula je akciju u koju su se izgleda uključile stotine ljudi – priča zbunjeno Milan.

Milan ispred svog golubarnika,

Kaže da je sve to zbog goluba i ljudske dobrote. Golubove poznaje dobro, ovo drugo daleko manje. I to malo dobrote što je u životu osetio zna da ceni. U prvih pet minuta razgovora pominje komšinicu Milicu Spasić.

– Baka mi je umrla 2009. godine, a majka se udala i otišla 2011. Sa 12 godina ostao sam u praznoj kući sam. Otac mi je uplaćivao 1.500 dinara mesečno, majčina rodbina bi nekada nešto poslala, ali nije bilo dovoljno ni za hranu. Moja jedina sigurnost bila je, i sada je, komšinica Milica. Znao sam uvek da me posle škole na njenom stolu čeka siguran ručak. Njeni sin i ćerka su mi kao brat i sestra. Oni su mi najbliža familija – svedoči Milan.

Milanova kuća pred rušenjem, ali okrečena,

DETE NADNIČAR

Od osnovne škole ovaj dečak bio je nadničar. Kao dete zarađivao je tako što je svaki drugi dan po dva hleba kupovao i nosio seljaku koji živi na drugom brdu, i po kiši i snegu. Plata mu je bila 1.500 dinara mesečno. Skupljao je šljive, radio na njivama, pa kasnije sa seljacima vukao drva iz šume, a lane je leto proveo berući maline u Arilju. Zaradio bi jedva za hranu i malo struje što je preko jednog kabla sproveo od komšije.

Da ima za radio i sijalicu. Kuća se lagano raspadala, Milan je „sastavljao“ bukvalno krpama.

Plafon krpljen krpama,

Dok priča o svemu sedeći na raspalom krevetu u kuću ulazi starija žena, podozrivo gledajući novinare.

To je komšinica Milica, čula da je neko došao kod Milana i došla da izvidi da li je kod njenog dečačića sve kako treba. Majčinska briga, iako je u pitanju komšinica.

DA I MOJ GOLUB ODLETI IZ RUŠEVINE

– Stalno ponavlja da mu je onaj beli golub doneo promenu, a ja bih da to stvarno bude promena, pa da i moj golub odleti iz ove ruševine – priča Milica grleći Milana.

Ni jedno ni drugo ne bi o Milanovoj majci. Tu je, udata u selu. Milan steže jednom šakom drugu dok priča o njoj, a pogled na šake dečaka nadničara dovoljan je razlog za obustaviti priču o majci. Boli, a ovde je bila već previše.

Sve je pred rušenjem, ali čisto,

MILANOV SAN

Ovaj mladić ne sanja mnogo – da ostane u svom selu i dobije krov nad glavom. Bakinoj kući popravke nema, ali ljudi koji su se digli da pomognu Milanu pokušavaju u komšiluku da mu kupe kuću.

Navija i Milica, da joj ovo dete ostane pred očima.

Milan sanja da kupi ovu kuću,

– Otvoren je račun na moje ime, mnogi uplaćuju, ali komšija za kuću traži 8.000 evra. Kada bi spustio cenu… Ja sam išao u veterinarsku školu, ali sam prekinuo posle treće godine. Sada ću da je završim vanredno, da bih našao neki posao i postao svoj čovek. Zubar Petar Tomić iz Rekovca javio se da mi popravi sve zube, ne samo prednji koji mi je polomljen, već sam počeo da odlazim kod njega. Imam sada više garderobe nego celog života, imam i hranu i sokove – raduje se Milan.

Broj Milanovog računa u banci, Foto: Telegraf

Broj namenskog računa, Foto: Telegraf

I ne prestaje da nabraja imena onih koji su mu pomogli, da se zahvaljuje u čudu što se stvoriše ovoliki dobri ljudi, što se jedan Željko i udruženje Srcem za Šumadiju za njega bore kao za najbližeg.

Stigla struja, ali… Foto: Telegraf

U trenutku kada je ekipa Telegrafa stigla u Sekurič kod Milana, stigli su i radnici lokalne elektrodistribucije da mu uvedu struju posle 10 godina.

Mladić se uplašio da bi tokom radova mogao da mu padne plafon ili deo zida, sada više nema gde da uvede struju.

Sada više nema gde da se uvede struja,

USELJENJE, PA DEVOJČE

– Možda se vidimo na useljenju – kaže Milan i pokazuje kuću koju želi da kupi, na 100 metara od sadašnje.

– Pa još u nju da dovedeš neko devojče – kaže Milica, komšinica-majka

Izvor: Telegraf/ M.Raca

Molimo Vas lajkujte i šerujte nas na:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial
YouTube
Instagram