U ovom Kragujevačkom naselju Đurđevdan se slavi tri dana: Mladi iz celog sveta dođu u Liciku i tada počne lom (FOTO) (VIDEO)

Slavlje u Liciki traje od petog do osmog maja! Petog se peče jagnjad i prasad, šestog je slava, sedmog drugi dan slave, a osmog ispraćaj slave

                                          Foto: Telegraf

Nema u Kragujevcu, noć uoči Đurđevdana, veselijeg mesta nego što je naselje Licika, pretežno romsko. Dok muzika gruva, a na ražnjevima se okreću paralelno prase i jagnje, stanovnici kažu da veselje 2018. „nije ništa“ jer su u deceniji iza nas znali da zaustave saobraćaj na bulevaru u noći pred Đurđevdan. Ovo je dan za koji u Liciki žive i kunu se da bi i frižider iz kuće prodali za đurđevdansko (bar) prasence na ražnju.

Ja bih prodao prvi. Ako nemam za oba, prase i jagnje, bar za prase. Ali, nije tako samo ovde, 10 godina sam radio u Nemačkoj, tako čine i Cigani tamo. Išao, video! Postoji Ulica Cigajne štrase, a sve je isto kao i ovde – jaganjci na ražnju i veselje. I ko nema da jede ni jedan dan u godini, na Đurđevdan će naći način. I tamo i ovde. Makar prodao TV ili frižider. Ipak, gradska vlast u Kragujevcu razrešila je kesu i dala po 2.500 dinara zbog kojih mnogi i imaju za pečenje – kaže Živorad Mitrović dok okreće ražanj na kragujevačkom Bulevaru kraljice Marije, u Liciki.

                             Foto: Telegraf

Dok muzika gruva, a na ražnjevima se okreću paralelno prase i jagnje;

Stefan Đorđević sedi uz jagnje kraj Živorada i objašnjava da samo pet ili šest porodica iz naselja slave Đurđevdan kao slavu, uz slavski kolač. Ostalima su ovo litije. Tako već 20 godina proslavlja i Isak Hajtazi. Dok navrće pivo, kaže- zapiši bolje Boban četnik, omašićeš mi ime.

– Četnik mi nije nadimak, ja jesam četnik! Ratovao sam za Srbiju kao dobrovoljac u Vukovaru, Sarajevu i na Kosovu. A sada kažu da meni Đurđevdan nije slava, pa ne dadoše onih 2.500 kao drugima – priča Boban kraj komšijskog jagnjeta.

                             Foto: Telegraf

U deceniji iza nas znali su da zaustave saobraćaj na bulevaru u noći pred Đurđevdan;

Na pitanje da li celo naselje slavi i koliko je to stanovnika, niko nema odgovor. Licitiraju brojevima od 600 do 1.000. Kažu da ne znaju jer se naselje brzo osipa. Tvrde da ovde niko ne očekuje da živi duže od 60 godina. Kome fotografija do tada ne osvane na banderi, može da slavi dva Đurđevdana godišnje, smeju se kraj ražnja. Mlađi masovno odlaze u inostranstvo i kažu da tamo pristojno zarađuju, što pokazuju o Đurđevdanima u domovini.

                             Foto: Telegraf

Mlađi masovno odlaze u inostranstvo i kažu da tamo pristojno zarađuju, a kući dolaze na Đurđevdan;

Mogu da okrećem i jagnje i prase jer radim za Švabu. Tako sam za osam meseci i napravio ovu kuću iza tebe. I to sve pošteno. Radio sam 12 sati dnevno za 14 evra na sat. Vario sam. Pa ti vidi. Ovde sam pre toga radio za 30.000 mesečno, samo za hranu i račune. Gradska vlast dala nam 2.500 dinara za Đurđevdan, dobro je, taman za salatu – smeška se Zlatko Stefanović iz Licike.

                          Foto: Telegraf

Deca obožavaju ovaj praznik;

Ali, deca iz naselja ne znaju za „kiselo“. Njima je praznik lep i veseo. Na glavama nose venčiće od đurđevka i trče od kapije do kapije skidajući domaćinima venčiće sa ograda. Da bi svako od njih imao po jedan. Novinare u Liciki dočekuju kao goste, nude piće i reš kožicu vrele, tek ispečene prasadi i jagnjadi.

                               Foto: Telegraf

Mališani uživaju u đurđevdanskim igrarijama;

Nebojša Dimitrijević član je Demokratske unije Roma. Pokazuje na troje komšija koji okreću ražnjeve i objašnjava da se đurđevdansko jagnje peče kao žrtva koja se polaže za zdravlje dece i porodice.

Foto: Telegraf

Đurđevdansko jagnje se ovde peče kao žrtva koja se polaže za zdravlje dece i porodice;

Običaji i verovanja za Đurđevdan su u narodu postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom „zauzeo mesto“ starog srpskog božanstva plodnosti i njegovog praznika. Žrtva jagnjeta, kojim se „pričešćuju“ sva deca, je ujedno i najvažniji od običaja za ovaj dan – objašnjava Dimitrijević.

                             Foto: Telegraf

Žrtva jagnjeta, kojim se „pričešćuju“ sva deca, je ujedno i najvažniji od običaja za ovaj dan;

Slavlje u Liciki traje od petog do osmog maja! Petog se peče jagnjad i prasad, šestog je slava, sedmog drugi dan slave, a osmog ispraćaj slave. Tog osmog maja je Markovdan i domaćini na taj dan ispraćaju Đurđevdan i peku jare.

                            Foto: Telegraf

Muškarci su kraj ražnjeva, a muzika ječi;

Licikom zadimljenom prasadima i jagnjadima sa ražnjeva noć pred Đurđevdan tutnje deca sa venčićima na glavama, a devojke su u laganoj šetnji. Starijoj gospođi u dvorištu kosu farba mlađa, dok se dve kume fotografišu telefonom i nekome u inostranstvu šalju slike. Muškarci su kraj ražnjeva i sa flašama piva u ruci. Muzika ječi.

Dočekuje se Đurđevdan, dan kada u pretežno romskom naselju Licika u Kragujevcu svi imaju sofru kakvu zaslužuju, bogatu.

Ovako to izgleda:

Izvor: Telegraf/ Marija Raca

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Share via
Copy link