UBIJAĆE NAS OBIČNE INFEKCIJE Bakterije za koje više nema leka!

UBIJAĆE NAS OBIČNE INFEKCIJE Bakterije za koje više nema leka!

Infekcije rana, opekotine, sepsa, meningitis, upala pluća, urainarne i infekcije oka, uha, disajnih organa… već postaju najveća noćna mora lekarima jer sve manje uspevaju da ih leče postojećim antibioticima!

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je listu na kojoj je 12 najopasnijih bakterija, a koja je istovetna našoj u Srbiji! Bakterije koje izazivaju sve te infekcije – acinetobakter, pseudomonas i enterobakterije, svrstane su u kritičnu grupu jer su otporne na lekove, baš kao i salmonela i zlatni stafilokok, a mogu da napadnu pacijente po bolnicama, staračkim domovima, izazivajući smrtonosne infekcije. Kako su stručnjaci SZO upozorili, a naši se složili, zbog toga su hitno potrebni novi antibiotici! Prema istim podacima, u grupi bakterija visokog rizika su i enterokokus, stafilokok aureus, helikobakter pilori, kampilobakter, neiseria gonoreje, koje su delimično otporne na antibiotike, dok s surednjeg rizika bakterije streptokokus pneumonie, hemofilus influence i šigela.

Ministarstvo zdravlja:

Gorući problem!

U Ministarstvu zdravlja kažu za „Alo!” da je u Srbiji zabeležen visok nivo rezistencije kod svih ispitivanih vrsta bakterija, slično kao i u zemljama južne i istočne Evrope. – Prema podacima o potrošnji antibiotika, Srbija zauzima visoko mesto među evropskim zemljama. Do pre dve godine ovaj problem nije bio prepoznat kao gorući. Mi smo se istog trenutka uključili u njegovo rešavanje preduzimanjem niza mera. Izrađen je nacrt Nacionalne strategije rezistencije bakterija na antibiotike, sledi izrada akcionog plana, koji će detaljno opisati korake do postizanja definisanih ciljeva – navode nadležni.

 

Prof. dr Ivana Ćirković, profesorka mikrobiologije na Medicinskom fakultetu, kaže za „Alo!” da je Srbija uključena u takozvani nadzor nad antimikrobnom rezistencijom, koju je, između ostalog, izazvala prekomerna i neracionalna upotreba antibiotika!

– U Srbiji je identična lista sa onom koju je objavio SZO i isti je redosled bakterija. U Srbiji bakterije jesu otporne, ali ne kao u Italiji, Španiji, Portugalu, na Malti, Kipru, u BiH, Rumuniji, Hrvatskoj i Grčkoj. Prema najnovijim podacima, velika potrošnja antibiotika u bolnicama nije primarni razlog bakterijske otpornosti, već mnogo više upotreba tih lekova na svoju ruku. Ljudi pokušavaju da se leče preko interneta, daju sebi dijagnoze i propisuju terpaije, a na ruku im idu i apoteke koje im lekove izdaju bez recepta! Prve tri bakterije sa liste SZO veoma su otporne na veliki broj tih lekova. Reaguju na svega jedan ili dva. Među njima su, mada retke, one na koje ne deluje nijedan lek – ističe prof. dr Ćirković i dodaje da je dokazano da postoji udruženo delovanje među antibioticima, pa se teške infekcije leče upotrebom dva ili tri antibiotika.

– Mi još nismo u beznadežnoj situaciji. Taj spisak bakterija je upozorenje i motivacija za farmaceutsku industriju da počnu da proizvode nove antiobiotike. Sve vlade u svetu pokrenule su tu inicijativu, među njima i Amerika i EU. Jer bakterije, one koje nisu i one koje jesu otporne na lekove, mogu kod izvesnih pacijenata da dovedu do smrti. Istaživanja su pokazala da što je izazivač infekcije otporniji, posledice su teže. U skladu s tim, naš cilj je da se smanji stopa rezistencije bakterija, a samim tim i infekcije i smrtnost – zaključila je naša sagovornica.

Spisak bakterija:

Kritična grupa:

– acinetobakter baumani

– pseudomonas aeruginosa

– enterobakteriacea

Visokorizična grupa:

– enterokokus fecium

– stafilokokus aureus

– helicobahter pilori

– kampilobakter

– neiseria gonoree

Srednjerizična grupa:

– streptokokus pneumonie

– hemofilus influence

– šigela

Izvor: Alo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Share via
Copy link