VREME KADA JE KRAGUJEVAC BIO GLAVA SRBIJE

Srpski melograf i kompozitor Vladimir R. Đorđević (1869—1938) zapisao je nekom prilikom tekst i melodiju jedne retke stare pesme koja se u narodu dugo pevala. Stihovi te zanimljive pesme, koju u njegovom zapisu prilažem u celini, glase:
Foto: Zoran Petrovic
Beograde, Beograde
Zalud tvoja hvala,
Kad je tebi Kragujevac glava!
Kad je tebi Kragujevac glava!
 
Kragujevcu trava do kolena
Ni ju pasu konji, ni volovi,
No ju gaze kraljevi vojnici.
Pituje ih kralje Aleksandre:
„Čujte li, ljuta, silna vojsko!
Jeste l’ gladni, ili ste pak žedni?“
— Nismo gladni, niti smo pak žedni,
No smo žalni što smo neženjeni;
Tanka puška i otac i majka,
Dva pištolja, dva brata rođena,
Oštra sablja, ljuba verenica.1
 
Prvi stihovi ove pesme, zapisane u vreme kralja Aleksandra Obrenovića, oko 1896. godine, bili su nekada jako aktuelni. Beograd je kao grad još od vremena despota Stefana Lazarevića (1403/4) bio najpoznatiji, najveći i najznatniji u Srbiji zbog svoje duge istorije. Ali je bio i jedan period u prošlosti, kad je, po pesmi, Kragujevac, postao „glava“ Srbije. I to pamti, i o tome peva ova narodna pesma. I po tome su Kragujevčani isprednjačili ispred Beograda i postali nekako značajniji, znamenitiji sa svojim gradom koji je sad „glavni“, ili kako se tad pevalo i govorilo — „glava“ Srbije. A ti stihovi, tako spevani, da se malo podsmehnu Beogradu i Beograđanima, jer oni više nisu ni prvi, ni najznačajniji, pevani su u masi i rado i dugo i mnogo. Ta čudna pesma, koja inače u sebi nosi i delić istine, postavlja nama današnjima i izazovno pitanje: kad je i da li je zaista Kragujevac bio „glava“ Srbije? Mi Beograđani danas o tome ništa ne znamo, misleći da je ta pesma samo onako neka mala šaljiva podrugačica Kragujevčana na naš račun. I otkud baš to da se u pesmi pripeva mladi kralj Aleksandar Obrenović, kad je u doba njegove vladavine, kao što je opšte poznato, Beograd bio glava od Srbije. Zapažajući taj anahronizam pitamo se: da li pesma u svom sadržaju peva istinu ili kazuje neistinu?
kragujevac muska gimnazija
Pesma je ranije nastala. To nam kazuje i Milan Đ. Milićević, jedan od najboljih poznavalaca srpskog narodnog života. U kapitalnom delu Kneževina Srbija, izdanom 1876. godine on počinje opis „Kragujevačkog okruga“ upravo tim stihovima:
 
Beograde, zaludu ti hvala,
Kad je tebi Kragujevac glava!
 
„Ova je pesma“ ističe M. Đ. Milićević, „nekad i nehotice kazivala pravu istinu; potvrđivala je stanje koje se danas sasvim promenilo. Kragujevac, nekad najneposredniji predstavnik i izraz duha i težnja Šumadinaca, davao je pravac svoj radnji nove srpske države. Beograd sa svojim svetskim položajem, svojom poliglotskom populacijom, svojim više trgovnim i kosmopolitskim pogledima, nije mogao biti srce Srbije, nije mogao biti verni predstavnik i potpuni izraz srpskoga naroda; nije mogao govoriti i raditi u ime naroda, nego je kao deo, što se iz srca naroda naređivalo…“2 Po Milićeviću, srce naroda srpskog nekada je bila Šumadija i grad Kragujevac. I dodaje: „Pred onim što kazuje ova pesma i onim što danas stoji, valja da se ustavi i da se razmisli svaki prijatelj našeg naroda, naročito onaj koji je dužan da se brine o njegovoj budućnosti…“3 Milićević je govorio o Kragujevcu kao — srcu Srpstva, a ne o glavi Srbije, koja upravlja otadžbinom, a to je nesporno danas Beograd. Pa ipak vredi priznati da je Kragujevac u prošlosti bio i prestolni grad, dakle — glava Srbije. O tome ne peva samo stara pesma, koju Milićević navodi da se pevala u Srbiji i pre kralja Aleksandra, već i u doba kralja Milana kad on još bejaše knez. A da li se pevala i ranije i gde je početak?
stari trg ispred poste
Da zagledamo malo u literaturu o Kragujevcu, možda će se odgovor tamo pronaći. Pred sobom imamo danas zaturen i zaboravljen ogled Kragujevac kao prestonica prof. Miloja A. Pavlovića. Ogled je vrlo studiozno napisan i počinje rečenicom koja se ponavlja kao završni zaključak i na kraju istog teksta: „Kragujevac je 1818. postao prestonicom obnovljene Srbije i to ostao za sve vreme prve vlade kneza Miloša (1815; 1818—1839). A do toga vremena, za čitava dva veka bio je obična palanka, sedište nahijskog starešine za Gružu, Lepenicu i Jasenicu… A 1818. Miloš se, prema odluci jedne skupštine u Vraćevšnici… preseli u Kragujevac. Učinivši Kragujevac prestonicom, knez Miloš ipak nije provodio (u njoj) sve dane, nego se češće i duže, radi odmora, zadržavao u Požarevcu i Topčideru. Pa ipak je Kragujevac brzo dobio značaj mesta iz koga je poticala vlast…“4 U svom zanimljivom eseju M. Pavlović, negdašnji direktor Učiteljske škole u Kragujevcu, koga su sa njegovim đacima streljali fašisti u Drugom svetskom ratu, izneo je dosta i lepih činjenica i dokaza o Kragujevcu kao prestolnici Kneževine Srbije u doba kneza Miloša Obrenovića. Iznosimo samo opšte poznate stvari; da je Kragujevac u to doba bio središte sudske vlasti, duhovne vlasti, da su tu održavane Skupštine, zasedao Sovjet, postavljali se sovjetnici, zavedena popečiteljstva (iliti ministarstva). Kragujevac je postao i kulturno-prosvetno sedište u kome je osnovano i pozorište, tzv. Knjažesko-serbski teatar, obnovljene škole, osnovne i srednje, gimnazija,
Izvor: srbijuvolimo.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Share via
Copy link