Kragujevac — Međunarodni dan žena, 8. mart, biće obeležen nizom manifestacija, kako bi se ukazalo na položaj, prava, dostignuća i mogućnosti žena.
Prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji odeće i tekstila dogodile su se osmog marta 1857. u Njujorku. Tekstilne radnice su protestovale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstrante je rasterala policija, a dva meseca kasnije, te iste žene su osnovale sindikat.
Protesti osmog marta održavaju se i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine, kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Prva međunarodna ženska konferencija održana je u Kopenhagenu 1910. godine u organizaciji Socijalističke Internacionale.
Praznik je ustanovljen na predlog slavne nemačke političarke i borca za ljudska pravaKlare Cetkin. Već sledeće godine praznik je obeležilo milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Klara Cetkin, devojačko prezime Ajzner (5. jul 1857 — 20. jun 1933.) bila je uticajni nemački socijalistički i komunistički političar i borac za ženska prava.
Rođena ja kao Klara Ajzner u malom selu Viderau (Saksonija). Kao kćerka seoskog učitelja i majke domaćice još kao mala devojčica suočila se sa problemima tadašnjih bednih uslova života radnika. Zahvaljujući vezama njene majke, Klara je bila jedna od prvih žena u Nemačkoj kojoj je bilo dozvoljeno da se vaspitava za učiteljicu. Nastavu je pohađala u Lajpcigu u klasi gospođe Auguste Šmit, osvedočenog borca za prava žena, i završila odličnim uspehom.
U Lajpciju se upoznala i sa krugom ruskih studenata, gde je srela i svog budućeg životnog saputnika Osipa Cetkina. U ovom krugu diskutovalo se o novim socijalističkim idejama. Čitali su se socijaldemokratski članci i posećvali kongresi. Klara se priključila ideji socijalističke partije (SAP) Nemačke.
Klara je preuzimala najrazličitije pozicije i poslove kao kućna učiteljica, međutim zbog svog beskompromisnog stava veoma brzo je zapadala u konflikt i davala otkaze.
Osip Cetkin je uhapšen nakon policijske racije na jednom tajnom Kongresu socijaldemokrata i proteran iz zemlje.
Za šta se zalaga Klara Cetkin i zbog čega su njena dela pomagala ženama širom sveta pročitajte na sledećoj stranici
1883. godine Klara se preselila u Pariz kako bi opet bila sa Osipom. Ona je uzela njegovo prezime, ali se nikada nije udala za njega kako ne bi izgubila nemačko državljanstvo. U Parizu su na svet došli i njihovo dvoje dece Maksim i Kostja.
Porodica je živela na rubu egzistencijskog minimuma, a preživeli su samo zahvaljujući solidarnosti pre svega ruskih prijatelja, koji su takođe bili angažovani u socijalističkom pokretu. U godinama njenog boravka u Parizu Klara je izučila za posao novinarke i prevodioca. Upoznala se sa vođama međunarodnog pokreta radnika, proširila svoje horizonte i prilagodila se principima marksizma. Kada se Osip teško razboleo, bilo je to za Klaru najteže doba: pored brige za decu i egzistencijalno održanje porodice, Klara je negovala svog gotovo nepokretnog supruga, koji je umro 1889. godine.
Na II Internacionali održanoj u Parizu 1889. godine, u čijoj je organizaciji pomagala i Klara, održala je referat o pravima žena koji je doprineo tome da se žene još više angažuju u socijaldemokratskom pokretu.
Knjiga “Pitanje prava žena i radnica današnjice” koja se pojavila iste godine postavila je osnove za socijalističku teoriju emancipacije žene. U toj knjizi je zastupala tezu da su socijalizam i feminizam veoma usko povezani.
Cetkinova je veoma oštro branila pravo žene na rad, čak i pred nekim svojim kolegama koji su smatrali da se rad žena mora ukinuti, jer umanjuje plate muškarcima. Dosadašnje teorije socijalista o pravima žena Cetkinova je proširila i zahtevom da se žene moraju osloboditi nadmoći muškaraca.
Klara Cetkin borila se za ekonomsku nezavisnost radnica i svih žena uopšte. S tim u vezi bilo je i pravo na jednake plate za isti posao, pravo na organizovanje u sindikate i interesne saveze, kao i pravo na ustanove za brigu o deci. Istovremeno ženama je trebalo biti dodeljeno jednako političko pravo kao muškarcima. Kasnije se sa jednakom žustrinom zalagala za osvajanje prava glasa, tako da je ovaj zahtev preuzet u program socijademokratske pratije. Internacionalni dan žena koji je po prvi put uveden 1911. godine povezuje se sa Cetkinovom.
Cetkinova je odobravala razvod braka, „slobodnu ljubav“ i prekid trudnoće, kao privatne i lične odluke, te se zalagala protiv dvostrukog morala.
Izvor: lepotaizdravlje
