Život u gradu, HRANA SA SELA: Raskrčio je IMANJE i sa porodicom više ne kupuje u HIPERMARKETU

RUMA: Iako je rođen u gradu i odrastao „na spratu“, diplomirani pravnik Miroslav Šarac (42) iz Rume pre četiri godine odlučio je da, kako kaže, počne da se bavi poljoprivredom, za svoju porodicu.

I nije se pokajao. Posetio je potpuno neprohodan šljivik koji je sadio njegov pradeda s majčine strane, a tada mu je rođak pokazao i svoj neobrađivan vinograd, koji je Miroslav bez razmišljanja kupio.

Sa prve parcele na padinama Fruške gore, između Vrdnika i Pavlovaca godišnje dobija „višak“ oko 450 kg pasulja, 400 kg paradajza, 400 kg soje, kao i raznog povrća, koje prodaje i poklanja ljudima. Baštu je prvenstveno počeo da obrađuje za potrebe svoje porodice, svestan da je hrana sve skuplja i nekvalitetnija, i da se industrijsko voće i povrće prska bez milosti.

Zbog toga danas oni voće i povrće ne kupuju u hipermarketima, već se hrane proizvodima sa svog imanja.

„Čim sam kupio prvu parcelu, počeo sam samostalno da je krčim, ručnim alatom i na „osvojeni“ deo zemlje da sadim mladice šljiva koje je moj pradeda nekada sadio. To su stare autohtone sorte koje su preživele vekove: turgunja i trnovača. One se ne prskaju i uskoro očekujemo i prve plodove! Prodajući naš pasulj, kupio sam i posadio domaće sorte kajsije, orah, špansku višnju, trešnje “ , priča Miroslav i dodaje da gaji afinitet prema autohtonim, starim sortama voća koje su prošle test vremena, prilagođene su našem podneblju, podobne su za organsku proizvodnju i malo se ili nimalo tretiraju i štite.

Ovog leta planira da kalemi jednu krušku koja se može naći samo u starim vojvođanskim, švapskim kućama, dok će na jesen posaditi petrovaču, šumatovku, cigančicu, kruške – lončaru, jeribasmu, kao i još kajsija i oraha.

Sve to radi više puta nedeljno, kada posle radnog vremena u Putevima Srbije i vikendom odlazi na imanje desetak kilometara od Rume.

U svemu što radi podržavaju ga supruga Dubravka i ćerke Lenka i Jelena. Jelena ima tri godine, pa se njeni odlasci na ranč svode na izlete u prirodu. Starija Lenka odlazi sa tatom povremeno i pomaže mu u sejanju i sadnji.

Ljudi kojima je okružen uglavnom nisu verovali kada su videli da je počeo da obrađuje zemlju. Često je fotografisao zemlju i proizvode, objavljivao na društvenim mrežama, zbog čega mu se javilo dosta istomišljenika.

Uz ovih 150 voćaka, na jesen, kada svi plodovi s njive budu pretvoreni u kakve – takve prihode, zasadiće još 300 sadnica. Pored toga ima još oko 20 ari povrća, kao i 70 ari žita. Ono nije tretirano nijednom, i Miroslav se nada da će od njega napraviti brašno za naše potrebe, ako nađe neki mlin u okolini.

„Ako mogu ikako da pokrenem bar neke ljude da rade što i ja, za mene je to već uspeh. Preko fejsbuka sam poklonio više od sto sadnica raznog voća, kao i mnogo semena za sejanje povrća. U rokovniku sam zapisao još sto koje ću da poklonim na jesen, puno mi je srce zbog toga. Novac, zarada, biznis, to je u drugom planu. Bitno je da mogu nekako da pokrijem rashode, s obzirom na to da nemam mehanizaciju. Moja porodica jede zdravo, borimo se za hranu bez hemije i to nije lako, jer se uslovi za uzgoj povrća i voća naglo menjaju.“

Opširnije na www.SrbijaVesti.rs

Post Author: Kragujevčani

Loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *