Život i delo Dragiše Nedovića II deo.

ŠUMADINAC SA BIKAVCA

Dragiša Nedovic, autor evergrin numere „U lijepom starom gradu Višegradu“, pesmu napisao daleke1936. godine, pošto je upoznao devojku Kiku

Pored Ive Andrica, sada i Emira Kusturice, Višegradani su bez sumnje saglasni da je njihov grad proslavio Dragiša Nedovic, Šumadinac, autor poznate pesme „U lijepom starom gradu Višegradu“, koju mnogi nazivaju i himnom ovog grada.

Loading...

Na prostorima bivše Jugoslavije i danas retko koje slavlje prode, a da se ne zacuju emotivni stihovi o ljubavi, Bikavcu i Drini, iako malo ko zna ko je autor. Mnogi ce reci da je ova pesma stara bosanska sevdalinka ili izvorna pesma. Pravi poznavaoci stare narodne muzike veoma dobro znaju ime Dragiše Nedovica, rodenog u Kragujevcu, gde je živeo i radio sve do smrti 1966. godine. Poceo je da stvara i piše pesme još kao dete.

Sa 16 godina napustio je rodni grad i sa gitarom u ruci krenuo u svet da, kako je tada govorio, „narod cuje njegovu pesmu“. Proputovao je Srbiju. U to vreme su nastale njegove poznate pesme „To je moja Šumadija“ , „Teško mi je Šumadiju ostaviti“ i „Siromah sam, druže“, koja važi za njegovu autobiografsku pesmu.

Kad je došao u Bosnu, nastale su njegove antologijske pesme „U lijepom starom gradu Višegradu“ i „Prodoh Bosnom kroz gradove“, a zatim ide u Dalmaciju i piše „Mare, Mare, srico moja“, „O, lipa ti neznanko“, „O, brodicu beli“.

Kao jedna od najomiljenijih, zaživela je i narodu ostala pesma posvecena Višegradu.

Ova pesma u izvornoj verziji nosila je naziv „Jutros rano slušam“ i bila je posvecena devojci Kiki sa Bikavca, poznatom uzvišenju iznad Višegrada, odakle se vidi cuvena cuprija na Drini.

Dragiša Nedovic je pesmu napisao 1936. godine kada je boravio u Višegradu, gde je i upoznao Kiku. Pesmu je prvi put, pedesetih godina prošlog veka, snimio poznati bosanski pevac narodne muzike Himzo Polovina i ubrzo je postala apsolutni hit, ne samo medu Višegradanima i u Bosni, nego širom bivše Jugoslavije i van njenih granica.

Pesma je imala još jednu strofu koju Polovina tada nije snimio, a koja je glasila: „Ustaj, isprati me moram da putujem/u Srbiju idem svome rodnom kraju/za tobom cu Kiko vjecno da tugujem/ jer sam tebe draga ostavio mladu“.

Tada je zabeleženo da je Nedovic hteo da tuži Polovinu jer mu je prisvojio pesmu, a posebno zbog izbacivanja poslednje strofe. Spor je na sudu nekako izgladen, pa je Himzo na sledecem izdanju ploce Dragišu Nedovica naveo kao autora pesme, ali ni u tom izdanju nije snimljena sporna strofa. Tek je pre nekoliko godina u svoj repertoar celovitu pesmu ukljucio naš pevac Radiša Uroševic.

Pre tri godine, na zasedanju Skupštine opštine Višegrad, predloženo je da ovaj poznati tekstopisac dobije ulicu u Višegradu, i to u naselju Bikavac. Ovaj predlog tada, nažalost, nije dobio potrebnu vecinu, na razocaranje mnogih koji smatraju da je on to zaslužio. Ostaje nada da ce vremenom Višegradani uvideti propust i na neki nacin ovekoveciti Nedovica i njegov boravak u Višegradu.

Zanimljivo je pomenuti, a to je zabeleženo i u knjizi profesora Dragana Bataljevica „Dragiša Nedovic — život i delo“, da je Nedovic autor pesme „Pluca su mi bolna“, koja je dugo bila zabranjena.

Po povratku iz logora u Drugom svetskom ratu, u kojem je oboleo od tuberkuloze, napisao je ovu pesmu u koju je pretocio svoju životnu pricu.

Pesmu je prvi izveo Zaim Imamovic, ali je ona veoma sugestivno delovala na slušaoce te je u to vreme širom Jugoslavije zabeležen veliki broj samoubistava ljudi obolelih od tuberkuloze.

Prica se da je tada Centralni komitet odlucio da se ploca povuce iz prodaje i zabrani njeno izvodenje. Tek kada je jednom prilikom Jovanka Broz, za koju se neko vreme pricalo da je bolovala od ove bolesti, narucila ovu pesmu na jednom slavlju, zabrana je prekinuta. …

*M. Kusmuk | 13.01.2013. | Vecernje novosti*

TEKLA REKA LEPENICACovek koji je ovom pesmom ovekovecio svoj grad, a sa 800 drugih pesama i mnoge druge, tek od skoro, zahvaljujuci grupi entuzijasta, dobija u Kragujevcu mesto koje mu je odavno pripadalo. Dragiša Nedovic, narodni pevac, pesnik i kompozitor najlepših narodnih pesama, za koje malo ko zna da su njegove („Odrasto sam dole, kraj same Morave“, „Lepe li su, nano, Gružanke devojke“, „Prodoh Bosnom“, „Višegrade, grade“ i „Kad si bila mala, Mare“), umro je u bedi i zaboravljen. Njegovi poštovaoci iz rodnog grada, prvenstveno dr Dragan Bataveljic, probali su da mu se oduže lepom knjigom secanja.

Prijatelj Aca Pantic ispricao je ovu anegdotu:

Pokazao mi je jednu dopisnicu, koju mu je poslao, tada neprikosnoveni harmonikaš i kompozitor, Miodrag Todorovic Krnjevac iz Beograda, sa sledecim sadržajem:

Dragiša, ova pesma ti nije loša, ali ona ne može da ti prodje. Ako je ja potpišem, onda ce biti mnogo bolje. Hoceš li da mi to prodaš?

COVEK SA ŠEŠIROM

U secanju na Dragišu Nedovica, frulaš Bora Dugic prica kako, sve do Gimnazije, nije znao da je Dragiša Kragujevcanin. — Prolazio sam pored „Stare Srbije“, žureci na cas, kada sam cuo da neko peva pesmu „Bašto moja, puna li si cveca“. Hteo sam da osmotrim ko peva i video coveka sa šeširom i gitarom u ruci, ali on nikako da se okrene, a ja sam žurio na cas.

I, upravo u Gimnaziji, saznao sam od mog tri godine starijeg druga „Caze“, koji je sa mnom i harmonikašem Dašom bio clan gimnazijske muzicke sekcije, da je taj covek sa šeširom Dragiša Nedovic, pisao pesme za mnoge popularne pevace, a mi mislili da su njihove.

Nikada ga nisam upoznao.

INSPIRACIJA

Talentovani Dragiša Nedovic bio je muzicki neobrazovan, nije znao note.

Poznati kragujevacki muzicar Mile Jovic Žljoka prica:

— Predavao sam muzicku kulturu u Osnovnoj školi „Moma Stanojlovic“, koju je pohadala i Dragišina cerka Radoslava. Preko nje smo napravili dogovor da se njegove pesme notiraju.

Pozvali smo vokalne soliste Sidu Markovic i Dragoljuba Lazarevica da odaberu, od mnoštva pesama ciji je on autor, nešto za svoj repertoar.

Prve probe su lepo protekle, na sveopšte zadovoljstvo, ali sutradan, ništa nije važilo od juce. Dragiša je sve promenio, na naše zaprepašcenje.

Mi smo se dosetili da mu onemogucimo bilo kakve promene. Snimili smo materijal na njegov magnetofon i rekli mu da nam on više nije potreban. Bila je tu i kasnije cuvena pesma „Zarudela zora na Moravi“, kao i mnoge druge.

ZABRANJENA PESMA

Jedna od prvih snimljenih ploca narodne muzike bila je ona koju je pevao Zaim Imamovic, a na kojoj je bila Drgišina pesma „Pluca su mi bolna“.

Nedovic je tu pesmu napisao po dolasku iz nemackog logora, u kome je oboleo od tuberkuloze, pretocivši svoju životnu pricu u stihove i muziku.

Pesma je u izvodenju Zaima Imamovica tako sugestivno otpevana, da je širom Jugoslavije zapocela serija samoubistava ljudi obolelih od ove teške bolesti. Saznavši za ovo, Centralni komitet odluci da se ploca hitno povuce iz prodaje, a da se izvodjenje zabrani. Jovanka Broz (za koju se pricalo da je i sama bila bolesna od tuberkuloze) je posle par godina, na jednom prijemu, zatražila od Nade Mamule da joj otpeva ovu pesmu.

Tako je zabrana prekinuta.

* Iz knjige Mice Miloradovica „Nenarucene price“, legendarni Kragujevcani u anegdotama*

Prosle, 2015-e godine, u Dragisinom rodnom gradu pokrenuta je inicijativa da jedna ulica dobije njegovo ime. Pokusala sam da saznam dokle se sa tim stiglo. Na zalost, ostala sam bez pouzdane informacije koju bih mogla ovde da prenesem, ali u nadi da ako do sada nije, mozda ce se to dogoditi danas, na njegov stoti rodjendan.

Svi navedeni tekstovi su objavljeni delovi clanaka ili izvoda navedenih casopisa i knjiga sa imenima autora, uz moje duzno postovanje i zahvalnost.

Autr:  Ljiljana Lukic

Post Author: Kragujevčani

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *