Zglobovi propadaju za dve godine

Od 35.000 obolelih u Srbiji, biološke lekove o trošku osiguranja, koji zaustavljaju progresiju oboljenja, dobija svega oko 1.000 njih

NEPREPOZNAT i neadekvatno lečen reumatoidni artritis (RA), najkasnije za dve godine dovodi do oštećenja zglobova, a posledica je razvoj invaliditeta. Ovaj proces praćen je veoma specifičnim i nepodnošljivim bolom. Rana dijagnoza RA značajna je za dalji tok te hronične, autoimune, sistemske bolesti sa nepredvidivim tokom. Da bi se ukazalo na problem neblagovremenog postavljanja dijagnoze, ove godine 12. oktobar, Svetski dan porbe protiv artritisa, obeležen je pod sloganom „Ne odlaži zadnji je voz – pregledaj se“.

Doktorka Mirjana Lapčević, predsednice Udruženja obolelih od reumatskih bolesti, u Srbiji četvrtina stanovnika boluje od nekog oblika reumatizma. Reumatskim tegobama su uglavnom zahvaćeni svi zglobovi, pokretni ili nepokretni, vezivno mišićno tkivo, pa i koža, a kao hronična bolest je izuzetno česta kod starih ljudi.

Loading...

– Najugroženiji deo populacije je u Vojvodini koja je zbog male nadmorske visine i klimatskih uslova izuzetno pogodno tlo za razvoj ove bolesti – kaže dr Lapčević. – Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, znatno pogoršavaju teškoće obolelih. Zato se reumatski bolovi najviše javljaju u jesen i zimu. Reumatska oboljenja mogu da budu toliko teška, da izazovu deformisanje zgloba ili kostiju i da pacijent postane skoro nepokretan. Takva reumatska oboljenja pripadaju grupi zapaljenskih artritisa. Jedno od najčešćih i najtežih reumatskih oboljenja je reumatoidni artritis, od kojeg u Srbiji boluje oko 35.000 ljudi među kojima je i više od 2.000 dece.

Reumatoidni artritis je sistemska bolest, što znači da pored zglobova može da zahvati i druge organe kao što su bubrezi, srce ili pluća, a kod dece čak i oči i da dovede do slepila.

– Nepredvidivog je toka i ako se na vreme ne otkrije i ne leči brzo, dovodi do invalidnosti, a direktno smanjuje očekivano trajanje života, čak do 20 odsto – kaže profesor dr Nemanja Damjanov, direktor Instituta za reumatologiju u Beogradu. – Žene obolevaju tri puta češće nego muškarci. Predispozicija za oboljevanje od reumatskih i mišićno-koštanih bolesti se nasleđuje, ali to ne znači da ćete sigurno oboleti. Rizik da se razbolite, ako postoji nasledni faktor, se povećava pušenjem, preteranom gojaznošću, sedećim načinom života i ako se bavite poslovima koji više opterećuju zglobove.

Simptomi reumatskih i mišićno-koštanih bolesti su različiti: zapaljenje u obliku otoka zglobova, ukočenost, bol,zamor, deformiteti zglobova, ali i nevidljivi simptomi kao što su depresija, anksioznost.

– Početak lečenja kod zapaljenskih reumatskih bolesti u roku od 12 nedelja, može da spreči oštećenje i sačuva funkciju zglobova i organa – kaže profesor Damjanov. – Nada za obolele od reumatoidnog artritisa su biološki lekovi. Mnogobrojna klinička ispitivanja dokazala su kliničko i radiografsko usporenje progresije bolesti kod ovako lečenih bolesnika.

Profesor Damjanov smatra da postignuti rezultati ove terapije u potpunosti opravdavaju njene troškove. Nažalost, u Srbiji se od 35.000 obolelih tek nešto više od 1.000 njih leči biološkom terapijom o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

NAJSKUPLjE BOLESTI

REUMATSKE i mišićno-koštano bolesti pogađaju jednu četvrtinu svih stanovnika u Evropi, a to je više od 120 miliona ljudi. Neke reumatske bolesti su mnogo češće u određenoj populaciji. Na primer, reumatoidni artritis, sklerodorma, fibromialgija i lupus predominantno pogađaju žene. Spondiloartropatije i giht su češći kod muškaraca. Reumatske bolesti su najveći uzrok bolovanja i ranog penzionisanja i predstavljaju najskuplje bolesti u zdravstvenom i drušveno-ekonomskom sistemu.

Izvor: Novosti

Post Author: Kragujevčani

Loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *