Uspesi kragujevačkih istraživača sa Instituta za informacione tehnologije

Spread the love

Prošla je godina i osam meseci od osnivanja prvog instituta za naučna istraživanja na Univerzitetu u Kragujevcu, koji je 6. juna 2019. godine formiran odlukom Vlade Srbije. Tako je ovaj Institut za informacione tehnologije postao članica Univerziteta, a nastao je zbog potrebe da se mladi naučni istraživači zadrže u Kragujevcu i Srbiji.
Naime, oko 150 istraživača radilo je na projektima na raznim fakultetima u sklopu Univerziteta, ali na određeno vreme. Pošto je većina projekata privođena kraju, postojala je opasnost da njihovim završetkom ovi kadrovi ostanu bez posla i uhvate prvi voz za inostranstvo da tamo nastave karijeru.
Osnivanjem Instituta stvoren je pravni okvir da se oni zaposle i ostanu ovde da istražuju. Posle 20 meseci od osnivanja može da se kaže da se u osnovnoj nameri uspelo jer je sa fakulteta do sada na novi Institut prebačeno 54 istraživača. Direktor Instituta dr Zoran Marković kaže da od toga imaju dva naučna savetnika, 10 viših naučnih saradnika, 31 naučnog saradnika, dva istraživača saradnika i osam istraživača prepravnika.

Laboratorije na fakultetima

Svi istraživači podeljeni su po naučnim oblastima i laboratorijama, pa tako u laboratoriji za hemoinformatiku i molekulski dizajn radi pet istraživača, u laboratoriji za bioorgansku i bioenergetsku hemiju 16 njih, na bioinformatici i primenjenoj biologiji 11 istraživača, za razvoj numeričkih i eksperimentalnih metoda u radijacionoj i atomskoj fizici troje. 
Sve pobrojane laboratorije spadaju u prirodno-matematički sektor, dok u sektoru za tehničko-tehnološke nauke postoje dve laboratorije i to za bioinženjering sa 12 istraživača i laboratorija za primenu infirmacionih tehnologija u inženjerstvu sa šest istraživača.
Kao što se može videti, u pitanju je vrlo širok spektar istraživanja iz oblasti prirodno-matematičkih i tehničkih nauka, i to su uglavnom multidisciplinarne oblasti rada, jer se na tome sve više insistira i ima sve više takvih projekata za koje treba konkurisati.
Direktor dr Zoran Marković kaže da je u ovom momentu osnovni problem što od pobrojanih laboratorija za istraživanje Institut raspolaže samo jednom hemijskom i jednom biotehnološkom, dok su sve ostale na PMF-u i Fakultetu inženjerskih nauka, odnosno istraživači koriste fakultetske prostorije i rade sa njihovim istraživačima, trošeći njihove resurse.
– Prostor za rad jeste naš osnovni problem i mi radimo u iznajmljenim prostorijama koje nam je obezbedio Univerzitet u zgradi sa stanovima za mlade istraživače kod Hipodroma. Obratili smo se gradskim vlastima i Univerzitetu sa molbom da nam obezbede prostor koji bi bio trajno rešenje, kaže Marković. 

Dva projekta

U takvim skučenim uslovima istraživači ovog Instituta, uzimajući u obzir pandemiju koja vlada i smanjenje broja međunarodnih projekata na koje može da se konkuriše, rade na svojim istraživanjima i pokušavaju da obezbede još kroz projekte i saradnje sa svojim kolegama koje su upoznali na postdoktorskim studijama u inostranstvu.
Tako se trenutno na Institutu za IT u Kragujevcu rade dva međunarodna projekta. Prvi je pod nazivom „Balkan netvork” u okvoru projekta DAAD HAW, koji je dobio direktor Instituta profesor Zoran Marković i on je iz oblasti hemije. 
Drugi projekat je dobio naučni saradnik Saša Ćuković i on je iz fonda „Marija Sklodovska Kiri”, a tema je „Ideja razvoja revolucionarne metode neinvazivne dijagnostike deformiteta kičmenog stuba”. Uporedo se realizuju i projekti koje su istraživači doneli u Institut iz svojih prethodnih naučno-istraživačkih organizacija.
– Istraživači aktivno rade na prijavi novih projekata. Podneto je pet prijava u dva poziva Fonda za inovacionu delatnost, sedam prijava Fondu za nauku, tri za program Promis i četiri za program Ideje. Pored toga prijavljena su tri bilateralna projekta, a istraživač Nenad Janković je dobio godišnju nagradu Srpskog hemijskog društva za pregalaštvo i uspeh u nauci za prošlu godinu, kaže direktor Marković. 
On ističe da su rad Instituta obeležili i naučni radovi zaposlenih i to 2,7 radova po zaposlenom istraživaču, koji su publikovani u međunarodnim časopisima na SCI listi, što je najveći prosek od svih članica Univerziteta u Kragujevcu. 
Na Institutu mogu da se pohvale da su njihovi istraživači objavili i članak u prestižnom britanskom časopisu „Advansis” Kraljevskog hemijskog udruženja. Publikovali su rad istraživači grupe za hemiju koju predvodi profesor Marković, a reč je o eksperimentima sa hemijskim jedinjenjima i njihovoj primeni u lečenju KOVID-a, kada su dokazali da su pojedina jedinjenja efikasnija u lečenju bolesti od nekih zvaničnih lekova. 
Pošto je očigledno da novi Institut mora pronaći još poslova i izvora prihoda, doneta je odluka da se formiraju još dve laboratorije koje bi radile komercijalno, pružajući usluge na tržištu. Tako je u toku nabavka opreme i akreditacija laoboratorije za ispitivanje vina i vinskog sirćeta. Pošlo se od toga da u Srbiji postoje samo dve ovakve laboratorije, u Aleksandrovcu i Vršcu, i da ih je potrebno još jer ima sve više vinarija. 
Prostorije za ovu laboratoriju su obezbeđene, a uporedo je dobijena doizvola od Vlade da formiraju KOVID laboratoriju i u fazi su naručivanja opreme. Tako će grad i Šumadija dobiti još jednu laboratoriju za tesitiranje virusa KOVID i povećati stepen ispitivanja stanovnika. 
Razmišlja se i o uvođenju treće laboratorije za ispitivanje kvaliteta meda, ali o tom potom. Direktor Instituta Marković kaže da je država odabrala koncept da se naučni instituti finansiraju iz državnog budžeta, a da sredstva koja dolaze od projekata budu nadgradnja. 
Međutim, kako on kaže, nacrt zakona koji se priprema će kroz platne razrede srozati nivo naučnih istraživača za dva mesta u odnosu na naučne radnike koji rade u nastavi. Tako bi, po sadašnjem predlogu, naučni savetnik koji je bio u rangu redovnog profesora dobio status ranga docenta i tako redom. Marković kaže da ovakvo degradiranje istraživača nema opravdanja, jer se njihova zvanja verifikuju na nivou zemlje i teže je steći zvanje od onih u nastavi. 
Za ovu godinu Institut je planirao jedan veliki događaj u čijoj organizaciji će zajedno s njim učestvovati i PMF i FIN. To je naučna konferencija koja će se održati 26. i 27. oktobra iz multidisciplinarnih oblasti vezanih za hemiju, biohemiju, fiziku i bioinženjering. Učestvovaće predavači iz SAD, Nemačke, Italije, Slovačke, Češke, Hrvatske, BiH, Srbije i u kontaktu su da potvrde gostovanje stručnjaka iz Rusije. 

DIREKTOR ZORAN MARKOVIĆ

Zavidni rezultati u zemlji  i svetu

Profesor dr Zoran Marković koji je izabran za direktora Instituta došao je na ovu funciju sa mesta redovnog profesora Državnog univerziteta u Novom Pazaru, gde je šef distrikta hemijsko-tehničkih nauka, a jedno vreme bio je i prorektor za nauku. 
Marković je rođen 1958. godine u Kragujevcu, gde je nakon osnovne završio Tehničku školu, hemisjki odsek, a potom 1981. godine diplomirao na PMF-u, odsek hemija. Magistarski rad odbranio je 1989. godine kod profesora Ivana Gutmana, najcitiranijeg srpskog naučnika i akademika, a 1995. godine i doktorsku disertaciju na istom fakultetu,
Tokom karijere Marković je radio u privredi, kao direktor preduzeća „Koža” u Kragujevcu, a potom se bavio istraživanjem u Institutu za fizičku hemiju u Beogradu. Nastavio je rad na Agronomskom fakultetu u Čačku, pa na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.
Od 1999. do 2002. godine boravio je na postdoktorskim studijama na Univerzitetu Pretorija u Južnoj Africi. Objavio je preko 130 radova u međunarodnim stručnim časopisima i samo tokom prošle godine bio citiran 280 puta pod drugih autora. 
NJegova oblast istraživanja vezana je za hemiju, odnosno molekularno modelitranje, a poslednjih 15 godina najviše istražuje antioksidativnost prirodnih i sintetičkih proizvoda. 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *