Tragedija porodice iz Kragujevca: Odveo je ženu Živku (36) na psihijatriju, sudili su joj i za pokušaj ubistva deteta: Umrla je tamo ubrzo, a on je imao samo jedan zahtev (FOTO)

Žena je bila udata, imala je 36 godina, a prolazila je kroz pakao. Ovo je priča o tragediji jedne porodice iz Kragujevca

Živka Š. iz Kragujevca je zbog pokušaja ubistva deteta upućena u duševnu bolnicu u Beograd.Uspostavljena je dijagnoza: progresivna paraliza, treći stadijum sifilisa. Žena je bila udata, imala 36 godina. Živka je u psihijatrijsku bolnicu primljena novembra 1881. godine, a preminula je manje od godinu dana kasnije, 5. oktobra 1882. godine.

Svedočanstvo o njenom slučaju je i prekucano pismo supruga, Marka Š, napisano mesec dana pošto mu je žena primljena u bolnicu. On obaveštava kliniku da je supruzi poslao „neke izvestne stvari“, kao i da ih obavesti da želi da se njegova supruga, „ako bi umrla“, „amo sahrani, a ne tamo“.

Silovanje, pismo

Jedina molba i zahtev muža Živke bio je u ovom pismu / Foto: Telegraf.rs

Loading...

Pismo je deo postavke koju je publika mogla da vidi u Doktorovoj kuli, prvom psihijatrijskom muzeju klinike „Dr Laza Lazarević“, tokom održane „Noći muzeja“.

Laza Lazarević, psihijatrijska klinika

Pismo Marka Š, upućeno bolnici, Foto: Telegraf

U sačuvanim dokumentima ostao je zabeležen i slučaj Anke R. (41) iz Negotina, udovice oficira i majke jednog sina. Njoj je postavljena dijagnoza „periodična manija“. Anka je prvi put hospitalizovana 1909. godine, a „kao popravljenu“ iz bolnice ju je, 1920. godine, izneo rođak.

Laza Lazarević, psihijatrijska klinika

Slučaj Radoslava M, bivšeg pisara, Foto: Telegraf

Doktorova kula, psihijatrijska bolnica dr Laza Lazarević

Prvi muzej psihijatrije, Foto: Milena Đorđević

Preminula je 1921. godine, po povratku u „Dom za s’ uma sišavše“.

Laza Lazarević, psihijatrijska klinika

Foto: Telegraf

Prema klasifikaciji duševnih bolesti iz 1889. godine, koja je korišćena do Prvog svetskog rata, a usvojena na Međunarodnom psihijatrijskom kongresu u Parizu, duševne bolesti su se delile na: maniju (besomučnost), melanholiju, periodično ludilo, sistematisano ludilo (ludilo ganjanja i religiozno ludilo), vezanično ludilo, blesavost (dementia: ograničena blesavost, blesavost staračka), paralitično ludilo, nervozno ludilo (histerično ludilo, ludilo epileptično, hipohondrično ludilo, kataleptično ludilo, koreatičko ludilo), toksično i infekciozno ludilo (toksično ludilo od alkohola, toksično ludilo od olova, infekciozno ludilo usled porođaja, infekciozno ludilo usled tuberkuloze), moralno ludilo i idiotizam.

Doktorova kula, psihijatrijska bolnica dr Laza Lazarević

Mehanička fiksacija pacijenta, Foto: Milena Đorđević

Laza Lazarević, psihijatrijska klinika

Slučaj Dragića K. Foto: Telegraf

Dragić K, policijski agent na službi u Beogradu, je maja 1942. godine, kada je imao 35 godina, primljen u Duševnu bolnicu sa dijagnozom: progresivna paraliza (treći stadijum sifilisa). Otpušten je novembra iste godine, kao „popravljen“.

Laza Lazarević, Psihijatrijska klinika

Marija P, bolničarka, Foto: Telegraf

Silovanje, pismo

Foto: Telegraf.rs

Marija P. (22) bila je borac i slušalac Škole za vezu, sa Korčule. Postavljena joj je dijagnoza: stanje posle akutne psihoze. Radila je kao bolničarka, a sebe je optuživala da je „malo dala za borbu“. Pre hospitalizacije pokušala je samoubistvo.

Tokom 19. veka, najveći broj bolesnika u Duševnoj bolnici bolovao je od progresivne paralize (treći stadijum sifilisa), a ista bolest je tridesetih godina 20. veka, bila na drugom emstu po učestalosti. Na drugom mestu je tada bila shizofrenija (tip mladalačko ludilo) i to je ostala do danas.

Doktorova kula, psihijatrijska bolnica dr Laza Lazarević

Pojas za mehaničku fiksaciju, Foto: Milena Đorđević

Lekarski zapisnici sa dijagnozama sa kraja XIX, navodili su od čega boluju pacijenti, od „govoruće apatije“ do „totalne zaprepašćenosti“. Prvi pravi izveštaj, sa istorijom bolesti pacijenta, pojavljuje se 1880. godine kada u istoriju srpske medicine ulazi doktor Laza Lazarević.

Time, stidljivo, počinje i ozbiljniji i posvećenji rad sa pacijentima koji su, tek deceniju ili dve ranije, neretko držani vezani, a terapija za smirenje je bila sprovođena i svojevrsnim motkama. Pacijenti su lečeni elektrokonvulzivnim terapijama, injekcijama sa virusom malarije…

Doktorova kula, psihijatrijska bolnica dr Laza Lazarević

Aparat za elektrokonvulzivnu terapiju, Foto: Milena Đorđević

Onoliko znanja i stručnosti koliko je Laza uspeo da dovede u srpsku psihijatriju za svojih skromnih 39 godina života, a 10 u medicini, bilo je dovoljno da ova ustanova danas nosi njegovo ime

Izvor: Telegraf

Post Author: Kragujevčani

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *