TOPLOTNI TALASI NISU PROŠLI: Tek stiže najgori

Temperature su se spustile ove nedelje u većem delu Evrope, ali opasnost od toplotnih talasa nije prošla.

Naučnici su izračunali da klimatske promene čine letnje toplotne talase pet puta verovatnijim i znatno intenzivnijim, piše „Politiko“.

Temperature dostignute 2003. godine, kada je Stari kontinent pogodio rekordni toplotni talas, verovatno će biti „normalno leto“ do 2040. godine, kažu najnovije procene britanskog odeljenja za javno zdravlje.

Loading...

Kako intenzivna vrućina postaje redovno stanje, nameću se preispitivanja svih vrsta ljudskih delanja, od zdravstvene politike do poljoprivrede. Nemačka i Britanija farbaju šine u belu boju da se ne bi istopile na vrućini, dok se farmeri okreću sadnji drveća da bi zaštitili useve.

Međutim, učestali toplotni talasi imaju i jednu prednost – ljudi su pripremljeniji, pa manje dolazi do tragedija i smrtnih slučajeva.

Čovečanstvo se polako priprema na vrelu budućnost. S obzirom na to da je većina zdravstvenih problema povezanih sa toplotom predvidljiva i u velikoj meri ih je moguće sprečiti, Svetska zdravstvena organizacija se fokusira na edukaciju ljudi o najboljim načinima za hlađenje.

Organizacija je objavila dugu listu saveta koji uključuju otvaranje prozora noću i držanje lekova na sobnoj temperaturi.

U težim slučajevima, Belgija raspoređuje Crveni krst za pružanje hitne medicinske pomoći i distribuciju vode, dok Francuska otvara rashladne centre i produžava radno vreme bazena i zelenih površina.

Predsednik Rusije Vladimir Putin naredio je ruskoj vojsci da pomogne u borbi s divljim požarima koji su buknuli širom Sibira nakon što su rekordno visoke temperature pretvorile ogromna šumska prostranstva u kutiju šibica. 

Rusija je bila proglasila vanrednu situaciju u četiri sibirska okruga zbog požara, nakon što se oblak dima vidljiv iz svemira, protegao do planine Ural.

Toplotni talasi, suše i šumski požari dovešće do smanjenih prinosa na Mediteranu i delovima centralne i istočne Evrope, ali poljoprivrednici imaju kratak rok da se prilagode. Oni će morati pažljivo da planiraju vreme sadnje i berbe.

Neki će morati da primene različite rotacije useva i strategije za očuvanje vode. To znači poboljšavanje prakse navodnjavanja i skladištenja zaliha.

Dugoročno gledano, pojačano uzgajanje drveća ili grmlja blizu useva moglo bi da ih zaštiti od sunca, vetra, mraza i poplava.

Drveće pomaže i stanovnicima gradova, jer im pruža hlad i isparava vodu, što pruža efekat hlađenja. Međutim, nemaju svi pristup zelenilu u „betonskim džunglama“. Zbog toga mnoge organizacije apeluju na lokalne vlasti da povećaju sadnju stabala.

I druga vegetacija bi mogla da bude od koristi. Singapur već ima više od 100 hektara zelenila na krovovima i fasadama, dok u Parizu stanovnici mogu da podnesu zahtev za osnivanje urbanih bašta.

Železnice širom sveta imaju problema zbog velikih vrućina. Većina železničke mreže sastoji se od zavarenih pruga koje mogu postati do 20 stepeni toplije od okolnog vazduha.

Da bi reflektovali sunčeve zrake, mnoge zemlje boje svoje pruge u belo, ali češći toplotni talasi zahtevaju dugoročne mere, zbog čega se testiraju novi načini rashlađivanja pruga.

Izvor: nOVOSTI

Post Author: Kragujevčani

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *