„TAČNO JE DA CIFRE RASTU I KOD DECE I KOD NASTAVNIKA“ Ružić o zatvaranju škola, raspustu i ŠTA MU JE ŠARČEVIĆ OSTAVIO

I dalje imamo dovoljan broj nastavnika za neometano funkcionisanje. Školske uprave koordiniraju sa lokalnim kriznim štabovima i spram toga se donose i određene mere u posebnim pojedinačnim slučajevima – kaže u intervjuu za „Blic“ Branko Ružić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

On ističe da Ministarstvo svakodnevno dobija izveštaje.

– Tačno je da cifre rastu i kod dece i kod nastavnika, ali je važno zbog javnosti da se zna da taj procenat ne prelazi dva odsto od ukupnog broja dece u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, a isti procenat je otprilike kada gledamo ukupan broj prosvetnih radnika.

Loading...

Rekli ste da škole nisu mesto ozbiljne transmisije. Kako se onda dogodilo da sa nekoliko desetina novozaraženih uvodimo onlajn nastavu, a danas kada ih ima nekoliko hiljada, deca idu u škole?

– Bilo da govorimo o početku pandemije ili o današnjoj situaciji, Ministarstvo se rukovodi kredibilnim preporukama Kriznog štaba. Epidemiološka ispitivanja su pokazala da su se učenici u najvećoj meri inficirali u porodičnim i drugim kontaktima, ne toliko u školi, što govori o disciplinovanim učenicima i prosvetnim radnicima i njima dugujemo veliku zahvalnost. Danas i dalje postoje gradovi gde korona nije ušla, ali tamo gde pak jeste, postoje pravilnici gde se ukazuje potreba da se vaspitno-obrazovni proces nastavlja redovno, ali putem onlajn modela.

Kao država smo, a posebno kao zdravstveni i obrazovni sistem, na sistematičan način dali jasan odgovor na izazove sa kojima smo se suočili i sa kojima ćemo se suočavati.

U kojoj situaciji će škole biti zatvorene?

– Ne postoji razmišljanje o zatvaranju škola. Ukoliko epidemiološka situacija bude drastično promenjena i u skladu sa propisanim protokolima takva da je potrebno promeniti model vaspitno-obrazovnog procesa, moguće je onda da se na kriznom štabu bude razmatrala ideja o prelasku na onlajn nastavu. Svakako smo spremni za reakciju na dnevnom nivou, što i činimo.

Da li se zna hoće li zimski raspust biti produžen ili je još rano?

– Ne radi se o produženju zimskog raspusta, već o predlogu da se zimski raspust pomeri, s obzirom na to da su kalendari raspusta u Autonomnoj pokrajini Vojvodina i ostatku Srbije drugačiji, pa da raspust bude u intervalu od 21. decembra do 20. januara na teritoriji čitave zemlje. I o tome se razgovara na sednicama Kriznog štaba. Ukoliko se odlučimo za to, imamo sve uslove da učenici završe školsku godinu, pri čemu je sistem nastave na daljinu sigurna osnova u svakom nepovoljnom epidemiološkom periodu.

U novoj vladi ste dobili potpuno drugačiji resor. Da li vas je to iznenadilo, jeste li odmah prihvatili ili ste, ipak, imali dilemu?

– Ovaj resor je za mene poseban izazov i spreman sam da odgovorim na njega. Kao ministar uz sebe imam tim profesionalaca koji dugo rade na reformi obrazovanja. Ja sam u ovoj priči prvi među jednakima na čelu tima, koji je tu da osigura pravac koji je utvrdila premijerka i vlada i da ostvarimo dobre rezultate.

Kakvo stanje ste zatekli u Ministarstvu, šta vam je Šarčević ostavio?

– Nastavićemo da radimo na ključnim temama, a neke od njih su digitalizacija sistema, dualno obrazovanje, novi obrazovni standardi i dalja ulaganja u nauku i tehnologiju. Ono što je bitno da u oročenom mandatu obezbedimo kontinuitet u odnosu na krucijalne stvari, a prioritet je svima sada zdravlje i bezbednost dece u predškolskim ustanovama, učenika i svih prosvetnih radnika.

Kažu da je bilo važno naći resor za vas i za Novicu Tončeva, jer vas dvojica možete da poremetite atmosferu u stranci. Da li je to tačno?

– Socijalistička partija Srbije je državotvorno orijentisana, demokratski ustrojena, politička organizacija koja stavlja iznad svega interese svoje države i njenih građana. Ne bavimo se političkom pijacom, niti smo to ikada činili. Činjenica da je predsednik Dačić na čelu najvišeg zakonodavnog i predstavničkog doma dovoljno govori o našoj spremnosti da u svakom nivou vlasti, ali i u svakoj grani vlasti damo najveći mogući doprinos razvoju Srbije.

Utisak je da je SPS skrajnut u novoj vladi, da imate manje resora i manje važnih resora. Da li su socijalisti generalno zadovoljni novonastalom situacijom?

– Socijalisti su uvek zadovoljni kada su građani zadovoljni. Zato ćemo i u narednom periodu raditi predano na dostizanju svih ciljeva vlade i države. Deo smo tima i želimo da zajednički postignemo uspeh.

Kažu opozicionari i korisnici društvenih mreža da je lider SPS Ivica Dačić ponižen mestom predsednika Skupštine. Šta vi mislite?

– Njihova utemeljenost u biračkom telu Srbije upravo govori o njihovom nadrealnom sagledavanju političke situacije. Narodna skupština Republike Srbije je podignuta na viši statusni nivo činjenicom da je prvi put u novijoj parlamentarnoj istoriji lider jedne od najrelevantnijih partija stao na čelo tog visokog doma.

O izborima 2022.

Kada razmišljate o izborima 2022. godine, da li ste bliže stavu da SPS i SNS treba da imaju jednog predsedničkog kandidata ili svako svog? I da li na parlamentarne izbore treba da izađete na jednoj listi ili…?

– Strateška saradnja dva predsednika, Vučiča i Dačiča, kao i naše dve stranke na državotvornoj platformi, ukazuje da je odgovorno i očekivano da, čuvajući svoje specifičnosti, afirmišemo i na dalje zajedničku vrednost, a to je socijalno pravedna, ekonomski razvijena politički i bezbednosno stabilna Srbija evropskih vrednosti. Ne bi bilo mudro rasipati energiju, a prethodni predsednički izbori jesu putokaz za odabir modela na tim dolazećim izborima.

Deo opozicije se buni zbog najave objedinjavanja izbora 2022. Šta vi mislite o tome?

– Frapantan je manir dela opozicije da se na tako neodgovoran način odnose prema svakom izbornom ciklusu koji predstavlja jedino pravo mesto za ocenu i procenu i njihove snage i legitimiteta kod građanki i građana Srbije. Njihova politička jalovost ih sve brže šalje u istoriju.

Situacija na Filološkom pod kontrolom

Da li pratite situaciju na Filološkom fakultetu? Nezakonitosti bivše dekanke pa njen premeštaj na mesto savetnice vašeg prethodnika Mladena Šarčevića, pa razne peripetije i opstrukcije u vezi sa izborom novog dekana, protest studenata… Šta se s tim dešava?

– Najkraće rečeno, situacija na Filološkom fakultetu je uvedena u normu i rešena stupanjem na snagu novog statuta. Sektor za inspekcijski nadzor je u zakonskim okvirima u tri navrata vršio nadzor. Ono što je takođe važno i dragoceno jeste činjenica da se u autonomiju univerziteta kao vrednosnoj konstanti nije dirnulo.

Izvor: Blic

Post Author: Kragujevčani

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *