„POJAČAVAMO MERE KAKO BI BILI MIRNIJI…“ Doček Nove godine pod znakom pitanja? Evo i kada na red dolazi ČETVRTA DOZA

Spread the love

Evo kako bi trebao da izgleda doček Nove godine prema rečima člana kriznog štaba

Pad brojki koji beležimo je prirodni tok koji svakako ide ciklično, imate povećanje brojki, pa smanjenje. Što se tiče kovid propusnica, kada se pogledaju podaci za vakcinaciju vidi se neki efekat, ali sada je potrebno nastaviti u tom smeru samo sa još većim obuhvatom i naravno, nema opuštanja. Što se tiče četvrte doza verovatno će doći na proleće, kaže epidemiolog prof.dr Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba.

GDE SVE MOŽETE DA SE TESTIRATE? Otkriveno da li su testovi na antitela iz privatnih laboratorija legitimni

Broj novozaraženih počeo je da pada što nam svakako ide na ruku, jer sada je pravo vreme da povećamo obuhvat vakcinacije i Novu godinu i Božić dočekamo mirno. S obzirom da se nalazimo u zimskom periodu, poštovanje mera nam je neophodno, ali i to da se okrenemo vakcinaciji kako bismo dobili željeni obuhvat od 80 odsto.

– Kovid propusnice su imale uticaja na ljude od 30 do 40 godina, kada se pogledaju podaci o vakcinaciji to se vidi. Jer oni su upravo ti koji uživaju u noćnom životu, i može se reći da je bio uticaja na vakcinaciju, samo to treba nastaviti ali sa mnogo većim obuhvatom. Dalje, moramo da budemo svesni, da ne sme doći do opuštanja, da mere pojačavamo, kako bismo bili što mirniji za Novu godinu i Božić. Apelovao sam da slave koje su velike, kao i sve ostale, treba obeležiti u krugu porodice. Prošle godine smo to uradili relativno dobro i zato nije bilo povećanja kako se strahovalo. Ako to budemo uradili i sada, možemo imati mirniji doček, ali nema dileme kada su u pitanju bilo kakve proslave na trgovima. Takve manifestacije, sa masom mladih ljudi, to bi imalo samo loš efekat jer kovid propusnice na otvorenom u tolikoj masi teško bi ko iskontrolisao – kaže profesor Tiodorović.Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Kako dalje ističe epidemiolog, cilj produžetka ovog jesenjeg raspusta za školarce bio je da bi se smanjio kontakt, međutim, roditelji koji su svoju decu poveli na mini odmor nisu napravili dobar potez, jer su bile velike gužve na planinama i u banjama.

– Komentarišem ono što sam video, a to je da su i planine i banje bile pune. Cilj je bio produžetak tih 9 dana, da ne dođe do velikih kontakata, komunikacije, ali ne među učenicima samo, nego generalno. To ne bi bilo problem da nam je vakcinacija na višem nivou, ali ovako, smatram da je to bio pogrešan korak – kaže profesor Tiodorović.

Četvrta doza na proleće?

Da ćemo se protiv infekcije Covid-19 vakcinisati svake godine, to je u ovom trenutku najverovatnija opcija. Prema rečima lekara, to bi se obavljalo čak i dva puta godišnje, u zavisnosti od vrste i proizvođača vakcina. Kada će doći četvrta doza za one koji su primili dve plus buster, proleće je najverovatnije datum.Foto: Profimedia

– Verovatno da ćemo na proleće primati četvrtu dozu. Delta plus počinje po Evropi da daje efekte u negativnom smislu, povećava se broj zaraženih, te imamo primere da su zemlje koje su bile relativno mirne, kao što je Holandija, Danska, da sada imaju povećanje. Nemci su takođe u problemu – kaže profesor Tiodorović.

Sada je pravo vreme da se vakcinišemo

Moguće je da će brojke nastaviti ovaj trend opadanja, ali od nas i našeg ponašanja zavisi da li će se to tako zadržati. Disciplina nam je neophodna, kao i poštovanje mera.

– Može se nastaviti ovaj trend opadanja, jer sada postoji kod naroda ta doza ozbiljnosti. Kada brojke rastu i ljudi se ozbiljnije ponašaju, kada brojke padaju oni se opuste, a to ne treba da bude tako. Ovo je jedan prelazni period koji treba iskoristiti za maksimalnu vakcinaciju, to nam treba sada, jedna kampanja iz petnih žila da se ljudi vakcinišu – poručuje profesor Tiodorović.

Region bukti, u Rumuniji i Mađarskoj raste broj umrlih

Prema dnevnoj statistici, talas koji je u Srbiji trajao skoro dva meseca konačno je popustio, te beležimo trend opadanja, kako novozaraženih, tako i preminulih.Foto: Shutterstock

S druge strane region bukti. Mađarska koja ima 9, 7 miliona stanovnika, beleži porast smrtnosti, te je u samo jednom danu umrlo 165 ljudi, dok je 5.326 novozaraženih. Rumunija takođe beleži porast broja umrlih koji iznosi 343, a pre samo pet dana broj preminulih bio je 303. U Hrvatskoj dolazi do pada broja zaraženih, te je prema poslednjim podacima evidentirano 4.443 novozaraženih koronom, dok je 50 osoba preminulo, što svakako nije zanemarljivo, kada se uporedi sa brojem stanovnika od 4.04 miliona.

– U Rumuniji je problem što imaju slab zdravstveni sistem. Mađarska je iznenađenje jer su bili dobri, i ovo je odraz opuštanja ili zamora materijala. Slovenci sada čekaju pomoć od Italije i to za dva miliona stanovnika, što je iznenađenje – kaže profesor Tiodorović.

Srbija koja ima 6, 9 miliona stanovnika, od početka epidemije izgubila je 10.951 ljudi, Bugarska, koja ima isti broj stanovnika kao mi, čak 26.676 ljudi. Hrvatska koja ima manje stanovnika nego Srbija, ostala je bez 9.986 stanovnika, dok je Mađarska izgubila 32.336 ljudi, a broji 9, 7 miliona stanovnika. U Rumuniji je situacija dramatična, te je od posledica korone, od početka epidemije preminulo 53.661 ljudi.

Izvor Srbija Danas/Blic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *