Naredne godine u Srbiji biće održan POPIS STANOVNIŠTVA, a na njemu bi muškarci trebalo da odgovore na OVO PITANJE

Redovan desetogodišnji popis stanovništva trebalo bi da se održi između 1. i 30. aprila sledeće godine, a da li će biti i kojoj formi još se ne zna. Kao opcije pominju se odlaganje, ali i organizovanje bar dela popisa onlajn. Takođe se pominje da će u popisu biti i neka nova pitanja, poput fertiliteta muškaraca, a zanimljivo je i kako će biti tretirane transrodne osobe.

Na popisu 2011. godine kao novo pitanje, a u skladu sa propisom EU, uvedeno je izjašnjavanje o invaliditetu, koje se kod nas prvi put pojavilo. Sad bi to trebalo da budu, po rečima demografa Vladimira Nikitovića iz Centra za demografska istraživanja, pitanje o muškom fertilitetu. Do sada su samo žene pitane koliko imaju dece, a sada bi na to pitanje trebalo da odgovore i muškarci. Time će se, praktično, o bračnim izjašnjavati i o vanbračnim potomcima.

– Ostale zemlje već imaju to pitanje. Pokrenuli smo ovu temu još pred prošli popis, ali nismo uspeli. Sada je iza toga stao Centar za demografska istraživanja i naišli smo na razumevanje – kaže Nikitović.

U Republičkom zavodu za statistiku, kako kažu, pomno prate zdravstveno stanje nacije, pa će popisivanje od toga zavisiti.

– Redovno pratimo epidemiološku situaciju, procenjujemo rizike i razrađujemo različite strategije za sprovođenje Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. Između ostalog, razmatramo i sve prednosti i nedostatke, kako onlajn popisivanja, tako i drugih metoda prikupljanja podataka u vanrednim okolnostima – rekla je za „Novosti“ mr Ljiljana Đorđević, načelnik Odeljenja za popis stanovništva RZZS.

Kako napominje, sadržaj Popisa već je definisan Zakonom o popisu, koji je usvojen u februaru. Prema njemu, o građanima se prikupljaju lični podaci: ime i prezime, ime roditelja, pol, datum rođenja, jedinstven matični broj, adresa, državljanstvo, mesto rođenja, mesto iz og se osoba doselila, datum i razlog doseljenja, period boravka u inostranstvu, bračni status, da li osoba živi u vanbračnoj zajednici, broj dce i njihove godine, nacionalna pripadnost, maternji jezik, veroispovest, obrazovanje, mesto školovanja, način putovanja u školu, pismenost, ekonomska aktivnost, zanimanje, delatnost, mesto rada i način putovanja na posao.

O odsutnim članovima prikupljaju se podaci o razlozima i dužini odsustva, mestu boravka, učestalosti vraćanja, dok se o privremeno prisutnima uzimaju informacije o razlogu i dužini prisustva, mestu stalnog stanovanja i učestalosti odlaska tamo.

Na pitanje kako će u popisu biti tretirane npr. transrodne osobe – one koje su promenile lična dokumenta, ali i one koje to nisu, Ljiljana Đorđević kaže:

– U popis se svi odgovori unose u upitnik iskljuivo u skladu sa izjavom ispitanika. Svaka osoba može slobodno da se izjasni o svom polu, bez obzira na to kako se vodi u dokumentima.

Ovo pitanje spada u korpus ličnih pitanja, kao i izjašnjavanje o veroispovesti i nacionalnoj pripadnosti, u vezi sa kojima se građani takođe slobodno određuju.

Osim ličnih podataka, Zakon je precizirao i koji podaci se prikupljaju o domaćinstvima, stanovima i drugim nastanjenim domaćinstvima. Recimo, adresa stanovanja, ukupan broj članova domaćinstva, srodnički i porodični sastav, osnov po kom porodica koristi stan i da li se članovi bave sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom. Upisuje se i adresa i vrsta stambenog prostora u kome neko živi, površina, oblik svojine, broj soba, opremljenost instalacijama i pomoćnim prostorijama, vrsta energenata koje se koriste za grejanje, sprat na kome se nalazi stan, podaci o zgradi u kojoj je.

Šta u RZZS očekuju od novog popisa?

– Svakako očekujemo smanjenje ukupnog broja stanovnika u odnosu na prethodni popis, 2011. godine, dalje pražnjenje ruralnih područja, porast prosečne starosti stanovništva i naročito porast udela starih u ukupnom stanovništvu. Prema procenama, sredinom 2019. godine imli smo 6.945.235 stanovnika (pri čemu u procene nisu uključene spoljne/međunarodne migracije), prosečna starost iznosila je 43,3 godine, a svaki peti stanovnik je imao 65 ili više godina – rekla je Đorđević.

Demograf Ivan Marinković iz Centra za demografska istraživanja kaže da je u našim uslovima, kada imamo demografski staru Srbiju, koja ne koristi masovno internet i kompjuter, popis koji rade uživo popisivači, najdelotvorniji.

– Nije realno očekivati da se sami popišemo onlajn kao što to rade Estonci. Mi smo daleko od toga. Mislim da nije veliki problem da se popis obavi uživo i da popisivači, ako bude potrebe, ulaze sa maskama u stanove. A ako ne bude moguće, realnije da ga odložimo na godinu ili dve, što se već dešavalo – kaže Marinković.

On dodaje da metodologija popisa mora da bude usklađena sa prethodnim popisima i metodologijom Eurostata.

Kažne za laž i ćutanje

Svi prikupljeni podaci moraju biti zaštićeni od nelegalnog pristupa i korišćenja, a zakonodavac je predvideo i kažne. Ako građanin o sebi, odsutnoj osobi ili detetu mlađem od 15 godina da netačne ili nepotpune podatke ili odbije da odgovori, kazna je od 20.000 do 50.000 dinara. Sankcija je predviđena i za proneveru novca sa podračuna popisne komisije – od 50.000 do 100.000 dinara.

Pre deceniju više od sedam miliona

Prethodni popis sproveden je u oktobru 2011. godine. Srbija je tada imala 7.186.862 stanovnika, broj domaćinstava iznosio je 2.487.886, a broj nastanjenih stanova 2.423.208. U zemlji je bilo 48,69 odsto muškaraca i 51,31 odsto žena. Prosek godina bio je 42,2, a starijih od 65 je bilo oko 17 odsto.

Izvor: Blic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *