Milovan Ilić – Minimaks

iz privatne arhive ustupljeno magazinu Story rubrika broj 231
iz privatne arhive ustupljeno magazinu Story rubrika broj 231

Milovan Ilić Minimaks (Lipnica, 5. novembar 1938 – Padova, 9. februar 2005) je bio srpski radio i TV novinar.

Rođen je 5. novembra 1938. U Lipnici, kod Kragujevca. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. Nesvršeni je student beogradskog Pravnog fakulteta. Počeo je da radi u listu „Jež“, a 1960. je prešao u Radio Beograd.

Postao je poznat kao voditelj radio programa „Minimaks“. Ovaj program se emitovao, na „Radio Beogradu“, sedamdesetih godina prošlog veka subotom pre podne 8-12 sati. „Minimaks“ je bila jedna od prvih emisija u kojoj je bilo dosta zabavne muzike, a njegova krilatica iz najave emisije je bila „minimum govora maksimum muzike“. Bio je jedan od prvih nekonvencionalnih voditelja koji je pored klasične najave ubacivao viceve​​, doskočice i džinglove.

Loading...

Sa emisijama „Sutra je petak“ i „Tačno u podne“, poznatijom pod nazivom „Tup – tup“, koju je vodio 22 godine, postigao je veliki uspeh. Nakon ukidanja nekih njegovih radio emisija, karijeru nastavlja na Radio – televiziji Srbije, gde je vodio emisiju „Od glave do pete“.

Kada je i ona ukinuta, od 1990. godine jedno vreme na TV Politika vodio je zabavnu emisiju pod nazivom „Minimaksovizija“. Svoje emisije („Minimaksovizija“, „Maksovizija“, „Nedelja kod Minimaksa“ i „Font“) radio je za TV Pink i Palmu. Po prvi put je predstavio javnosti brojne narodne pevačice i pevače, a najpoznatija od njih je Lepa Brena.

Kroz njegove emisije prošao je veliki broj srpskih pevača, muzičara, glumaca, političara i drugih javnih ličnosti. Za svakog gosta Minimaks se temeljno i detaljno pripremao koristeći svoju obimnu novinsku dokumentaciju. Autor je nekoliko knjiga aforizama i pesama (više od 8), kao i mnogobrojnih kolumni u raznim listovima. Prve dve knjige aforizama koje je napisao su „Sitna razmišljanja“ (1967) i „Iz malog mozga“ (1988). Sa suprugom Biljanom imao je kćerku Anu i sina Vladimira, a iz prvog braka sina Igora.

Predavao je jedno vreme na kursu za voditelje narodnog univerziteta „Božidar Adžija“ u Beogradu. Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem.

Krajem 2004.godine urađena mu je transplatacija jetre na Univerzitetskoj klinici u Padovi. Preminuo je 9. februara 2005.godine u Padovi, posle duge i teške bolesti.

Post Author: Kragujevčani

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *