Mamin poslednji razgovor sa sinom (4): Čekam te, mamice .

Na Facebook stranici posvećenoj malenom, a velikom borcu Nolanu Skali, njegova majka opisala je njihov poslednji razgovor. Nolan je preminuo od retkog rabdomiosarkoma u februaru 2017.

Nolan Skali gotovo polovinu svog četvorogodišnjeg života borio se s teškom bolesti. Obolio je od rabdomiosarkoma, retkog malignog tumora mekog tkiva sa tri godine. Njegovi roditelji pokrenuli su Facebook stranu NolanStrong na kojoj su objavljivali novosti o njegovom stanju. Stranicu prati više od 220.000 ljudi, koji su mu slali igračke i pisma podrške iz celog sveta.

Nažalost, dečak je izgubio bitku sa bolešću 4. februara ove godine u Vašingtonu.

Loading...

Njegova majka objavila je na Facebooku kako je izgledao njihov poslednji razgovor.

„Dva meseca. Dva meseca otkako sam te držala u svom naručju, čula koliko me puno voliš, poljubila te preslatke usne. Dva meseca od kada smo se mazili. Dva meseca apsolutnog Pakla.

Već dugo želim napisati kako su izgledali Nolan poslednji dani. Njegovih poslednjih par dana pokazali su koliko je bio predivan. Koliko je bio lep. Koliko je bio čista ljubav. Ovo će možda biti dugo, ali izdržite sa mnom, ovo je agonija kao ni jedna druga.
Kad sam dovela Nolana poslednji put u bolnici, znala sam da još nešto nije u redu. Jednostavno sam znala, a imala sam osećaj da i on zna. Nije jeo ni pio ništa danima i konstantno je povraćao.

Sa celim njegovim timom lekara seli smo 1. februaru. Kad je njegova onkologinja progovorila, videla sam čistu bol u njenim očima. Uvek je bila iskrena prema nama i borila se s nama celo vreme, ali novi CT nalazi pokazali su velike tumore kako rastu oko bronhijalne cevi i srca samo četiri nedelje nakon operacije grudi. Metastaze alveolarnog rabdomiosarkoma širile su se poput divlje vatre. Objasnila je da smatra da njegov rak nije izlečiv jer je postao otporan na sve vrste lečenja koje smo pokušali. Plan je bio učiniti mi preostale dane prijatnijeg jer je ubrzano nestajao.

Nakon nekog vremena, sabrala sam se i otišla Nolanu u sobu. Sedeo je u „maminoj crvenoj stolici“ i gledao IouTube na svom tabletu. Sela sam kraj njega i naslonila svoju glavu uz njegovu. Započeli smo razgovor:

Ruth: Teško ti je disati, zar ne?

Nolan: Pa .. da.

Ruth: Jako te boli, zar ne, bebice?

Nolan: (gledajući dole odgovorio je) da.

Ruth: Srce, ova bolest je užasna, rak je užasan. Ne moraš se više mučiti.

Nolan: (sav sretan) Ne moram ?! Ali hoću za tebe mamice.

Ruth: Je li to ono što si celo vreme radio? Borio se zbog mene?

Nolan: Pa da!

Ruth: Nolan Rai, koji je moj posao?

Nolan: (s velikim osmehom odgovorio je) Čuvati me.

Ruth: Dušo, ne mogu te više čuvati ovde. Jedini način da te čuvam je u raj.

Nolan: Dobro, jedino što moram napraviti je otići u raj i igrati se dok ti ne dođeš. Doći ćeš zar ne?

Ruth: Naravno, ne možeš se riješit mame tako lako.
Nolan: Hvala mamice, ići ću se igrati s Hunterom, Brileeom i Henrijem!

U danima koji su sledili, Nolan je uglavnom spavao.

Sledećeg dana se odmarao, i spavao je većinu dana posle. Svi lekari su bili prisutni, svi lekovi i dokumenti potpisani. (Ne mogu vam objasniti što znači potpisati odeljak „Ne oživljavati“ za svog sina). Kad se probudio, spakovali smo se i planirali smo krenuti kući. Hteli smo samo JOŠ JEDNU noć zajedno. Kako se budio, nežno je stavio svoju ruku na moju i rekao: „Mamice, sve je u redu. Ostanimo još malo ovde, ok?“. Moj četvorogodišnji Heroj želeo se uveriti da mi je olakšao …

Između spavanja, sledećih 36 sati smo se igrali, gledali IouTube i smejali koliko god smo mogli. Sat pre nego je preminuo napisao je testament! Ležali smo u kreveti i rekao mi je kako želi da njegov sprovod izgleda, što će ljudi nositi, što ostavlja svakome od nas i napisao da želi da ga se pamti kao – policajca.

Oko 9 uveče pitala sam Nolana smijem li se ići otuširati, jer nisam smela da ode. Rekao je: ‘Umm, dobro mamice. Reci ujaku Krisu da dođe biti sa mnom, a ja ću se okrenuti prema kupatilu kako bih te mogao videti ‘. Stajala sam na vratima, okrenula se prema njemu i rekla: Praćenje ovde ljubavi, evo me za dve sekunde.

Nasmiješio mi se. Zatvorila sam vrata. Rekli su mi da je te sekunde zatvorio oči i pao u duboki san, kraj svog života.

Kad sam otvorila vrata, njegov lekarski tim je stajao oko njegova kreveta. Svi su se okrenuli i pogledali me očiju punih suza. Rekli su mi: Ruth, on je u dubokom snu. Ne oseća ništa.

Otrčala sam do njegova kreveta i stavila sam svoju ruku na njegov desni obraz.

U tom trenutku, moj je anđeo udahnuo, otvorio oči, nasmejao mi se i rekao: ‘Volim te, mamice’ i okrenuo se prema meni iu 11:45 uveče poručnik Rollin Nolan Skali preminuo je dok sam mu na uho pevala ‘Iou are Mi Sunshine ‘.

Probudio se iz kome da mi kaže da me voli i da mi se nasmeši! Moj sin umro je kao Heroj. Zbližio je zajednice, ljude različitih interesa i i promenio živote ljudi širom sveta. On je bio borac koji je umro sa dostojanstvom i ljubavi do svoje poslednje sekunde.
Sve što je Nolan želeo bilo je služiti drugima i štititi ih, i činio je to celo vreme do svog poslednjeg daha, a to čini i svaki dan. Voleo je svoju porodicu snažno i svakoga od svojih „prijatelja“!

Kad gledam što je sve postigao u svoje kratke četiri godine jedino mogu misliti što smo sve mogli postići da je živeo duže. Ali nažalost, zbog ovog karcinoma, svet i naša porodica ostali su bez jednog člana punog ljubavi, koji je samo želeo štititi i služiti. Mi moramo učiniti više donirajući, istražujući opcije lečenja. Ispod je slika koja privlači svačiju pažnju jer se moj sin bojao ostaviti me, čak i dok se tuširam.

Sad sam ja ona koja se boji tuširati. S ničim osim praznog otirača sada gde je jednom bio predivni, savršeni dečak koji je čekao svoju mamicu. “

Poslednju počast odala mu je policija. Nakon njegove smrti u njegovu čast i za istraživanje ovog malignog tumora organizovani su sportski turniri i molitvene grupe.

Izvor: 24SATA

Post Author: Kragujevčani

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *