Kragujevčanin u bečkoj gradskoj skupštini

Sudbina je ovom Šumadincu namenila život u glavnom gradu Austrije, u koji je došao kao golgeter, a onda je postao prvi Srbin koji je stigao do funkcije gradskog i pokrajinskog odbornika.

okom uspešne fudbalske karijere igrao je na pozicijama veziste i napadača. Nemanja Damnjanović (47) branio je boje klubova iz rodnog Kragujevca, Beograda i posle odsluženja vojnog roka, s početka devedesetih godina, bio je golgeter klubova skoro svih liga u glavnom gradu Austrije.

Ka Beču se uputio kao 25-godišnjak, gde i danas ima stalnu adresu.

Loading...

Jedino što je zeleni teren zamenio za političku govornicu. Nemanja je i dalje jedini Srbin na funkciji gradskog i pokrajinskog odbornika u bečkom parlamentu od novembra 2015, kada su održani poslednji gradski i lokalni izbori.

Studije u Novom Sadu

Plan da završi DIF u Novom Sadu Šumadincu je omeo rat na Balkanu. Sa sportskim znanjem krenuo je put Evrope.

Najpre je aktivno igrao fudbal, potom radio kao trener, sportski direktor, učitelj plivanja, a pre aktivnog ulaska u politiku imao je svoju firmu u finansijskom sektoru. Kada je kao odbornik Slobodarske partije Austrije (FPÖ), stranke desne orijentacije, novembra 2015. ušao u Rathaus, Bečku gradsku kuću, zatvorio je privatno preduzeće i potpuno se posvetio poslu koji je dobio, kako ističe na osnovu poverenja glasača.

Nedavno je boravio u Srbiji i tom prilikom imao je susret s gradonačelnikom Beograda, dr Zoranom Radojičićem. Razgovarali su o mogućnostima saradnje, bratimljenja pojedinih opština i generalno, čvršćem povezivanju dva grada na Dunavu.

Dolasci u domovinu, naime, našem sagovorniku nisu toliko česti, ali kako kaže, zato budu uvek lepi.

– Kragujevac jako volim, to je moj rodni grad. Tamo mi je otac Đurđe, koji me je othranio, jer sam odrastao kao dete razvedenih roditelja, tamo je familija s njegove strane. Kad god mi se ukaže prilika dolazim…

Pre nego što je postao prvi odbornik srpskog porekla u bečkoj gradskoj skupštini, od 2010. obavljao je dužnost mandatara za komunalnu politiku u 11. bečkom okrugu Simering (lokalna teritorijalna jedinica pandan opštinama u Srbiji, prim. aut.).

U okviru prvog petogodišnjeg mandata koji uskoro ističe, član je Odbora za integraciju, obrazovanje i mlade, ali i zamenika pokrajinskog sekretara za sport.

Iako se od tinejdžerskih dana zanimao za politiku i već s 18 godina u Srbiji bio politički aktivan, bio je uveren da će karijeru graditi isključivo u sportu.

– Bio sam dobar đak, vukovac. Na DIF-u u Novom Sadu u grupi najuspešnijih studenata, ali sam po povratku iz vojske odlučio da krenem u Beč.

Priseća se da je u grad „na lepom plavom Dunavu” stigao s pomešanim osećanjima.

– Preovladavala je nada za boljom budućnosti, ali i razočaranje što moram da napustim domovinu. Nisam imao prevelika očekivanjima. Smatrao sam, a tako sam i vaspitavan, da ukoliko budem vredan, radan, imaću uspešnu budućnost. Nažalost, realnost je u Srbiji u tom trenutku bila drugačija.

Da je oduka o preseljenju u metropolu kulture i centar mnogih svetskih događanja dobra, shvatio je kasnije. Kao i svi, pregrmeo je udare talasa nostalgije, prilagođavanja…

Tek kada je upoznao dobre ljude, savršeno savladao nemački jezik, shvatio je da je učinio dobar potez i bio ponosan na preseljenje.

Odluka da uđe u politiku sazrevala je vremenom.

– Najvažniji razlog bili su ljudi oko mene, prijatelji koji su smatrali da bi trebalo da se bavim time. Želeo sam da promenim dosta toga što smatram da je neispravno. Bogu hvala, sportski duh ne dozvoljava mi da priznajem poraz, već me bodri i daje dodatnu motivaciju na borbu za pravu stvar – kaže Nemanja Damnjanović.

Na njegovom spisku obaveza kao su sednica Skupštine, sastanci odbora u kojima je stalni član, redovni susreti sa građanima, medijima, posećivanje kulturnih, sportskih i drugih manifestacija. Svoje govore piše sam, često je za govornicom.

– To je posao koji zahteva puno vremena, jake nerve i puno pozitivne energije. Dužnost predstavljanja građana shvatam kao veliku čast i još veću odgovornost, prema njima. Ubeđenja sam da iskrena politika na kraju nadvlada svakodnevne političke manipulacije i smicalice. Iz tog poriva sam zatvorio privatno preduzeće. Mnogi me zbog toga gledaju u čudu, ali to je moj politički put. Smatram da je to jedino ispravno – kaže naš sagovornik i dodaje: – Važnije je posle mandata uzdignutog čela šetati ulicom i popiti kafu s ljudima iz komšiluka.

Prema zvaničnim procenama, u Beču živi 112.000 Srba, dok se nezvanično pominje cifra od 250.000 Bečlija, s austrijskim državljanstvom, a našeg porekla. Zato ne čudi što u stalnim gradskim službama ima zaposlenih s prezimenima na -ić.

U kontaktima sa zemljacima Nemanja uz osmeh kaže da pričaju i na srpskom i nemačkom. Službena komunikacija je isključivo na nemačkom. U neformalnim susretima, čak kada se dogodi da je većina njih poreklom iz Srbije, a poneki Austrijanac, govorimo nemački zbog kulturnog ponašanja, poštovanja, naravno, da bi se sporazumeli.

Slobodno vreme provodi sa suprugom i prijateljima. Najčešće odlazi u prirodu, gde puni baterije:

– To je odmor za dušu i oči. Šume, reke, tišina i samo cvrkut ptica. Bitnije je biti okružen prijateljima nego sedeti u poznatom lokalu.

Na pitanje šta mu, ipak, nedostaje iz domovine u jednoj rečnici sažima:

– Bez obzira na socijalne i druge probleme, većina ljudi u Srbiji je uvek pozitivna. Za njih ne postoji problem koji se ne može rešiti. Naša snalažljivost, neuništivost, dobrota, pozitivna energija i lepota srpskog naroda su ono što me fascinira. A ako se nečeg zaželim, ne dozvoljavam da mi nedostaje. Nije Srbija na kraju sveta, eto mene tu i onda je sve kako treba da bude.

Ružica – Mimi za sve krize

U jednom kriznom trenutka želeo je da se vrati u Srbiju. Ali, tih dana upoznaje Ružicu – Mimi, buduću suprugu. – Ona je najveći razlog zbog kog sam ostao u Beču. Da je tada nisam upoznao, sigurno bih se vratio za Srbiju i danas ne bih bio tu gde sam. Od prvog trenutka mi je bila podrška, izvor pozitivne energije, motivator, iskreni sagovornik. Zaslužna za sve moje poslovne, pa i političke uspehe – iskren je Damnjanović.

Sa  suprugom na svetosvksom balu

U Štraheovoj partiji

Član je Slobodarske partije Austrije, s čijeg je čela ovog proleća, zbog snimka tj. afere „Ibica”, Hajnc-Kristijan Štrahe, lider stranke i u tom trenutku vicekancelar Austrije, podneo ostavku. Tim potezom je pala i koaliciona vlada te su krajem leta zakazani novi parlamentarni savezni izbori u Austriji za 29. septembar. Ovi izbori, međutim, nemaju uticaj na niže nivoe vlasti.

– Odlučio sam se 2010. za Slobodarsku partiju. Amin! Za razliku od fudbala, gde fudbaleri menjaju klubove da bi se usavršili, dokazali, zaradili više novca, u politici ne možete menjati partije. Time se gubi obraz, sve ono što ste gradili pada u vodu. Kada jednom izgubite poverenje naroda, nećete ga više povratiti. Za mene je najvažnije u životu probuditi se ujutru i pogledati s ponosom u ogledalo, znajući da nikoga niste prevarili. Zato ne postoji druga politička solucija u Austriji za mene. Budite sigurni, pre bih napustio politiku nego što bih promenio partiju.

U Beču ništa ne poklanjaju

Koji savet bi dao novopridošlicama u glavni grad Austrije? – Beč je dobra adresa za ozbiljne ljude koji su spremni za istinski rad. Budite sigurni da vam ovde niko ništa neće pokloniti. Sve morate sami da zaradite. Mnogi naši ljudi žive u pogrešnom ubeđenju kako je ovde sve prelepo, prelako. Nije baš tako. Samo istrajni, hrabri i svesni svojih vrednosti ostvariće postavljene ciljeve. Oni koji ne prihvate takav sistem moraće da se suoče s gorkom realnošću. E, tada je Beč pogrešna adresa i loše iskustvo. Izvor: Politika

Post Author: Kragujevčani

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *