Ispovest Kragujevčanke čiji je muž UMRO ZBOG HRKANJA: „Svi simptomi bili su jasni, ali niko to nije uzeo za ozbiljno“

Bio je zdrav, prav, a umro je u snu, rečenica je koju su, na žalost, mnogi dosad čuli. Ova sintagma sasvim plastično odslikava način na koji podmukla, lukava bolest, kako je pulmolozi zovu – „slip apnea“, koju karakteriše prestanak disanja u snu, može da ubije.

U pitanju je prestanak disanja tokom sna na više od 10 sekundi, kada nivo kiseonika opada u organizmu, zbog čega se pacijent budi, a da toga nije svestan i ujutru se oseća neispavano, loše, bez energije, depresivno…

Može tokom dana da na tren zaspi za volanom, što predstavlja veliku opasnost u saobraćaju, a o čemu je „Blic“ nedavno pisao. Takođe, zbog „slip apnee“, stradaju mnogi organi, a ta bolest dovodi i do pojave dijabetesa, gojaznost, ali i raka.

Loading...

Branka Lazarević (60) iz Kragujevca, tvrdi za „Blic“ da je njen suprug Milovan umro od „slip apnee“. Prema njenim rečima, lekari nisu prepoznali njegovu bolest, a imao je sve simptome.

Branka LazarevićFOTO: PRIVATNA ARHIVA
Branka Lazarević

On je hrkao u snu. Dešavalo se da glasno hrče, a potom da se ne čuje ništa. Dok ne zaspim, znala sam da ga budim zbog toga što ga ne čujem po pet, šest puta. Preko dana je bio jako umoran. Mogao je da zaspi gde god da sedne. Taj umor i pospanost dešavali su mu se i za volanom. Kada bismo shvatili da će da zaspi tokom vožnje, tada sam ja preuzimala volan i vozila dalje. Jako se znojio po vratu, a bio je impulsivan. Verovatno od tog umora jer nije spavao – priča za „Blic“ Branka.

Kako ona kaže, njenom mužu su lekari pre 14 godina pronašli tumor na hipofizi, ali to nije imalo nikakve veze sa ostalim simptomima.

Meni je odnela supruga – kaže Branka.

Prim. dr Tatjana Radosavljević, jedna od 15 stručnjaka u Srbiji koja leči „slip apneu“, navodi za „Blic“ da je Milovan imao sve tipične simptome za „slip apneu“.

– Branka je dala odličan opis bolesti. Lekarima su jako bitni podaci partnera obolelih, jer oni znaju šta se dešava kada pacijent spava. Da hrče, da zadržava vazduh, ima prekid disanja, da su pospani, umorni, da mogu da zaspu čim sednu negde, da se znoje po vratu. Doktori nisu prepoznali te simptome kod čoveka jer se ne misli dovoljno na „slip apneu“, koja je jako ozbiljna bolest. Svi misle da je hrkanje kozmetska stvar, ali nije. Čak 70 odsto hrkača ima „slip apneu“ – kaže prim. dr Tatjana Radosavljević.

Prema njenim rečima, Milovanova ćerka, a koja radi u Francuskoj, logično je da je prepoznala o čemu se radi jer se u toj zemlji već dugo leči ta bolest.

Imala sam pacijentkinju baš iz Francuske, koja već 15 godina živi s tim aparatom, koji je nudila ćerka pokojnom Milovanu. Koliko je „slip apnea“ i dalje nepoznata u Srbiji, govori i podatak da mi pacijenti dolaze tek pošto pročitaju tekstove u medijima i slučajno saznaju o bolesti na internetu. Jako je važno da se podigne svest da je to jako ozbiljna bolest koja se jednostavno leči – navela je ona.

Hrkanje kao simptom opasne bolestiFOTO: SHUTTERSTOCK
Hrkanje kao simptom opasne bolesti

Prim. dr Tatjana Radosavljević, pulmolog, kaže da je ova bolest odgovorna za 30 odsto saobraćajnih nesreća i povreda na radu, a zemlje Evropske unije uvele su obavezna testiranja i lečenje, ali i uslovno dobijanje vozačke dozvole. Odnosno, kako ona navodi, mogu da je dobiju pacijenti koji se leče.

Kako ona dodaje, „prestanak disanja u snu“ veliki je problem za pilote, kontrolore letenja, radnike na visinima. Procenjuje se da od nje u Srbiji boluje 10 odsto ljudi.

U pitanju je ozbiljna bolest, na koju retko ko pomisli. U Srbiji se ona leči tek poslednjih 15 godina. Svaki zastoj u disanju 10 sekundi i duže tokom sna je takozvani apneični period. Takvi periodi dovode do pada kiseonika u organizmu. Dužina bez kiseonika u snu može da bude velika, kada, u izuzetnim slučajevima, nastupa smrt u snu. Prvo se čuje glasno hrkanje, a potom se ne čuje više ništa. Posle nekog vremena, čovek se budi u ropcu, grabeći vazduh. Prestanak disanja je jak stres za organizam. Luče se posebni hormoni koji ubrzavaju gojenje, mogu da dovedu do pojave šećerne bolesti, visokog krvnog pritiska, ali i razvoja malignih tumora – dodaje prim. dr Radosavljević.

Post Author: Kragujevčani

Loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *