HRISTOS VASKRSE: Evo koja su NARODNA VEROVANJA za ovaj veliki praznik i kako se PRAVILNO PROSLAVLJA!

08Hrišćani širom sveta sutra će obeležiti Vaskrs, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.

Vaskrs za vernike predstavlja kraj Velikog posta, koji spada u najstrože postove, a prvi mrsni zalogaji trebalo bi da budu uskršnja jaja koja, se prema običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene Hristove krvi, ali i radosti.

Vaskrsenje Hristovo, pored srpske, danas obeležavaju ruska, grčka, bugarska i etiopska crkva, kao i jedan deo Eskima koji žive na Aljasci.

CopyAMP code

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću. Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.

Prema crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao. Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos vaskrese“ i „Vaistinu vaskrese“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca. Uskrs je stoga pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može „pasti“ u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

Narodni običaji

Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji na Veliki petak, u dan kada se ništa drugo ne radi, već su sve misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja na Golgoti.

Vaskršnje slavlje

Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih pravoslavnih hramova zvone zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom decom odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: „Hristos Voskrse!“ i „Vaistinu Voskrse!“ Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.

Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Tokom kađenja čita se vaskršnji tropar. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Tucanje jajima

Na stolu na Vasršnje jutro stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače, što predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se takođe – „Hristos Voskrse“ i „Vaistinu Voskrse“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda sve ostalo.

Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje svim ostalim.

U nekim našim krajevima, sačuvan je običaj da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka. To svedoči o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje.

Pobusani ponedeljak

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posvećen mrtvima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *