„DRAGOJLO“ ISPRAĆEN UZ LAVINU LJUBAVI Glumac Mirko Babić obeležio 45 godina rada i odlazak u penziju

Glumac Mirko Babić, sinoć je u Knjaževsko-srpskom tetru u društvu svojih prijatelja i kolega obeležio 45 godina rada i odlazak u penziju. Skoro pola veka, Babić je bio član ansambla Knjaževsko-srpskog teatra, u dva navrata bio je i upravnik ove ustanove, gostovao je u mnogim pozorištima širom Srbije, dobitnik je dvadesetak republičkih i međunarodnih glumačkih priznanja, ostvario je preko sto uloga u teatru, na filmu i televiziji. O njegovoj glumačkoj karijeri, prijateljstvu van scene i zajedničkim uspomenama, govorili su Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu, Dragana Bošković, reditelj, prijatelji sa klase glumci Feđa Stojanović i Aljoša Vučković, Ivana Vujić, reditelj, Radoš Bajić, reditelj, glumci kragujevačkog Teatra Bratislav Slavković-Keša, Nada Jurišić, Saša Pilipović i Miloš Krstović, upravnik Knjaževsko-srpskog Tetra.

Foto: Nebojša Raus / RAS Srbija Mirko Babić

Babić je diplomirao 1973. godine na Akademiji za pozorište, film i televiziju u Beogradu u klasi profesora Milenka Maričića. Po završetku Akademije dobio je Poziv koji se ne odbija, da svoju glumačku karijeru započne u Ateljeu 212 ili Jugoslovenskom-dramskom pozorištu. Između te dve opcije, Mirko je na iznenađenje svojih kolega sa klase odabrao Kragujevac. U ovom pozorištu odigrao je velike i zahtevne uloge, kao što je uloga kralja Lira koju je odigrao sa 44 godine.

Mirko je oduvek voleo Kragujevac. Bili smo u odličnoj klasi, i svi smo dobili pozive da radimo za velika pozorišta. A on je govorio, kada je pošao da se vrati u Kragujevac sledeće „kada ja budem igrao Kralja Lira, vi ćete još uvek da nosite tacne!“. I nosili smo jedno vreme tacne, ali niko osim Mirka sa naše klase nikada nije odigrao Kralja Lira – seća se glumac Feđa Stojanović.

Loading...

Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu zahvalio se Mirku Babiću što je odabrao upravo svoj rodni grad Kragujevac i Knjaževsko-srpski teatar kao mesto u kome će živeti i graditi svoju bogatu umetničku karijeru. U znak zahvalnosti, Bjeletić je bardu kragujevačkog glumišta uručio statuetu glumačke maske pored koje su pobrojane sve njegove uloge – poklon grada Kragujevaca.

Za njega je pozorište bilo, ne druga kuća već prva kuća, u koju je neretko odlazio kao početnik, kako je on sam govorio, a to su misli velikih umetnika. On nije dozvolio da ga slava zapljusne. Mislim da je to poruka mlađim generacijama koje sada stasavaju. „Popularnost je klizav teren“ – imao je običaj da kaže Mirko. Vi ste za nas danas legenda srpske pozorišne umetnosti koja je publici izmamila na hiljade osmeha, zaštitni znak grada Kragujevca, i siguran sam da će vaše glumačko dostignuće ući u anale srpskog glumišta – rekao je Bjeletić.

Nadahnuto, o Mirkovim ulagama i glumačkoj misiji, govorila je i Dragana Bošković, reditelj i autor monografije o njegovom životu i radu.

Ti si glumac koji ne samo da je izašao bez žaljenja iz kruga dvojke, i od ovog grada napravio tetropolis. Ono što si ti doneo srpskom pozorištu, ne samo Knjaževsko-srpskom tetru u Kragujevcu, mora da se zapamti zauvek, jer to je nešto što ne samo da ne sme da se zaboravi, nego i ne može da se zaboravi. To je takav jedan veliki opus i jedno veliko delo, posebno po svemu, da mislim da će svaka istorija srpskog pozorišta to pamtiti kao jednu veliku glumačku karijeru – rekla je Dragana Bošković.

Televizijska publika, pamtiće ga i po ulozi Dragojla u seriji velike gledanosti „Selo gori, a baba se češlja“. Reditelj Radoš Bajić, govoreći o svojoj višedecenijskoj saradnji i prijateljstvu sa Mirkom Babićem, posebno se osvrnuo na ovu ulogu koju je upravo ličnost takve topline i čistote duše, mogla da iznedri i približi gledaocima.

Toplinom i dobrotom svoje duše, i snagom svog neizmernog talenta, Mirko nam je podario Dragojla i osvojio nas. Na svom mopedu, pored skele sa blinkerom, u skromnoj kućići sa belim duvarima, u svojoj samoći, u plemenitosti i u časti. U tajni koju je nosio, u muci kojjoj je uvek prkosio. I dok se baba češljala, a selo gorelo, celu deceniju smo veliki, dobri i neponovljivi Mirko i ja, sa Gagom, Mandom i preko petstotina kolega glumaca, živeli svoje duple živote, sa dušama junaka koje smo igrali. I narod nam je poverovao, mi smo mu se poklonili i narod se poklonio nama – rekao je Radoš Bajić.

Post Author: Kragujevčani

Loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *