DEPONIJE PUNE, STOMACI PRAZNI Kada Srbi ne bi bacali hranu, mogli bi da za godinu napune kolonu kamiona OD SUBOTICE DO KRAGUJEVCA

Da bi vam razmera ovog problema bila jasnija, zamislite sledeće – kada bismo svu hranu koju bacimo u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca. Prema dobijenim rezultatima istraživanja, svako od nas baci oko 35 kilograma hrane godišnje. Najviše se baca hleb (10,18 kilograma), zatim meso (7,18 kilograma) i mleko (6,74 kilograma), a najmanje voće (5,7) i povrće (5,33).

DEPONIJE PUNE, STOMACI PRAZNI

Loading...

– Hranu bacamo iz mnogo razloga – zato što nam se pokvari (67%), zatim zato što mi lično ili članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu (17%) ili mislimo da nije bezbedna (11%), ali pre svega „zato što nam se može“ – zaključili su istraživači Centra za unapređenje životne sredine.

I dok se čak 50 odsto proizvedene hrane baci, svake večeri 800 miliona ljudi na spavanje odlazi gladno. Deponije se pune, stomaci bivaju iz dana u dan prazniji, a problem nepotrebnog bacanja hrane sve više preti da ugrozi životnu sredinu.

SPREČITI BACANJE

U ukupnoj količini otpada od hrane, najveći udeo ipak čini otpad čije je nastajanje moguće sprečiti, i to primenom kvalitetnog upravljanja – gubitak hrane može biti uzrokovan različitim segmentima poput nepravilnog čuvanja namirnica, prilikom rukovanja, usled isteka roka i slično. Otpad od hrane koji se može izbeći obuhvata hranu koja je pripremljena ili pak poslužena u prevelikim količinama, hranu koja je oštećena prilikom pripremanja ili hranu kojoj je istekao rok trajanja. Tu spadaju hleb, jabuke, meso… Drugu kategoriju čini otpad koji ima veliki potencijal za izbegavanje njegovog nastanka. Reč je o otpadu u koji se ubrajaju delovi hrane koju neki ljudi konzumiraju dok drugi ne ili hrane koja, u zavisnosti od načina njene pripreme, može ili ne mora biti jestiva (kora od jabuka, krompira). U treću kategoriju se ubraja neizbežan otpad. Ovde je reč o otpadu koji nastaje prilikom pripreme hrane.

PREOBILNE PORCIJE

I dok na stotine miliona ljudi u svetu gladuje, nutricionista Milka Raičević objašnjava da hleb spada u namirnicu koja se u našoj zemlji, nažalost, najviše baca. A ne bi trebalo da bude tako jer se upravo hleb možete iskoristiti na više načina.

– Ukoliko kriške hleba istostirate i stavite ga u platnene ili papirne kese, produžićete mu rok trajanja. Takav hleb kasnije može da se rastvori u mleku, a može biti i dobra podloga za razne sendviče, slatkiše… Od tako tostiranog hleba lako ćete napraviti i prezle – objašnjava nutricionista Raičević.

Trpeze u srpskim kućama poznate su po obilju hrane i porcijama koje se jako često ne pojedu ni do pola. A upravo je prvi korak ka smanjenju nepotrebnog bacanja hrane – dobro proračunavanje obroka. Ne kuvajte za šest ljudi ukoliko vas ima četvoro. No, ako vam ipak ostane spremljene hrane, postoji način da je ponovo iskoristite.

Nisu retke situacije da kada spremate pastu za svoje ukućane, skuvate testenine više nego što vam je potrebno. Dobra vest je da termički obrađene makarone ili špagete možete staviti u zamrzivač. No, kada je odledite, toj namirnici treba dati život. Nutricionista Raičević savetuje da odmrznutim makaronama dodate maslinovo ulje, limun, beli luk i nanu i na svom tanjiru ponovo ćete imati ukusan obrok. Kada je u pitanju spremljeno testo za picu, umesto da ga bacite jer je ukućanima jedna pica bila dovoljna, u zamrzivaču ga možete čuvati do dva meseca.

– Ukoliko zamrzavate sirovu govedinu, odvojte je od kosti i takvo meso u zamrzivaču možete čuvati od šest do 12 meseci. Piletina u zamrzivaču može da stoji do sedam meseci, dok riba ima jako kratak rok trajanja, te je u ledu ne treba držati duže od dva meseca – objašnjava Milka Raičević.

SKLADIŠTENJE HRANE

Kako biste izbegli nepotrebno bacanje hrane, potrudite se da izbegavate jednomesečnu kupovinu, bar kada su namirnice u pitanju. Nagomilano voće i povrće možda zaista izgleda lepo u posudama na kuhinjskoj ploči, ali će već nakon nekoliko dana vašom kuhinjom krenuti da se širi dobro poznati miris truljenja. Većinu hrane ne spremamo onako kako bi je trebalo spremiti, pa se brže pokvari.

– Mnogi su me pitali koliko je smrznuto povrće dobra alternativa svežem povrću. Odgovor je – nema velike razlike između svežeg i smrznutog povrća ukoliko ga koristite za termičku obradu. Štaviše, s obzirom da puno svežih namirnica dugo čeka da ih neko kupi i iskoristi, kvalitet takvih namirnica s vremenom degradira. Sveže povrće se čuva u hladnjačama nedeljama pa čak i mesecima pre nego što se upotrebi. Put smrznutog povrća je znatno kraći. Ukoliko se sveže povrće ne iskoristi, ono propada i baca se. Smatra se da 25 do 30 odsto svežeg povrća završi u kontejnerima – smatra Jasna Vujičić, nutricionista.

Na primer, većinu voća treba držati u frižideru. Jedino voće koje može bez problema stajati na sobnoj temperaturi su banane, sve ostalo najbolje je staviti u frižider osim ako ga nećete pojesti u roku od dva do tri dana. Upravo zbog toga kvarljive namirnice kao što su voće i povrće kupujte češće, u manjim količinama. Ukoliko ste, ipak, kupili na pijaci više voća i povrća nego što vam je potrebno, možete ih zalediti.

Pravilno zamrzavanje

– Ako ste kupili domaće povrće, a želite da izbegnete njegovo bacanje, stavite ga u zamrzivač. Led će napraviti filter i sačuvaće povrće od propadanja – u namirnici neće biti aktivnosti sve do onog trenutka dok je ne budete termički pripremili. Kada je voće u pitanju, njega možete držati u zamrzivaču od šest do 12 meseci – kaže nutricionista Milka Raičević.

S obzirom na to da je kod voća bitan proces zamrzavanja, jagode i sve bobičasto voće treba zamrzavati pojedinačno, na tanjiru.

– Možete ga uvaljati u med, rastvor stevije ili pak u kokosov šećer. Ukoliko voće ostavljate u frižider, prvo ga morate dobro oprati, osušiti u potpunosti i onda skladištiti u frižider. Tako spakovano voće možete trošiti do dve nedelje. Najbolje je da voće čuvate u staklenim posudama u kojima će duže sačuvati svežinu – savetuje Milka Raičević.

PRODUŽITE ROK TRAJANJA

Jesen je vreme dunja i gotovo da nema seoskog domaćinstva na čijem ormaru ne miriše to voće. No, kada počne da truli, umesto da ga bacite, odvojte deo koji je istrulio i od ostatka napravite ukusan kompot. Istovremeno, u borbi protiv virusa i gripa trenutno su nam najjači saveznici citrusi. Topli domovi učiniće da voće brzo počne da truli, te umesto da ih bacite, iscedite pomorandže, limun, mandarine, uspite ih u posudu za led i koristite po potrebi u sokovima, šejkovima… I jabukama možete produžiti vek trajanja – izrendajte ih i stavite u zamrzivač. One će tada promeniti boju, ali cimet, med i limun su tu da poprave stvar.

– Jabuka i kruška ispuštaju gas etilen koji može da dovede do bržeg zrenja ostalog voća i samim tim i bržeg kvarenja. Upravo zbog toga ove dve vrste voća ne treba držati zajedno sa ostatkom voća i povrća. Ukoliko voće i povrće čuvate napolju, van frižidera, savet je da ih skladištite u papirne kese koje ne ispuštaju nikakve hemikalije, nasuprot plastičnim kesama – savetuje Dijana Radetić, nutricionista.

Prema istraživanjima, najbolja temperatura na kojoj će namirnice ostati najduže sveže je od tri i po do četiri stepena. Više temperature u frižideru će uzrokovati brže kvarenje hrane, a niže će dovesti do zamrzavanja hrane.

– Krompir i luk nemojte držati na istom mestu da ne bi došlo do bržeg klijanja krompira. Držite ovo povrće na što nižoj sobnoj temperaturi da bi se što duže održalo i sačuvalo hranljive materije – savetuje nutricionista Radetić.

NAPRAVITE RED

Namirnice koje su bez ikakvog reda nabacane po policama frižidera biće nepregledne, te će vas vrlo verovatno u nekom uglu sačekati pokvaren sir, kajmak ili suhomesnati proizvod. A sve bi bilo mnogo lakše ukoliko biste napravili red u frižideru.

Čistite ga jednom sedmično. Pregledajte hranu i bacite nepotrebno, a iskoristite šta se može iskoristiti. Stvari koje morate brzo upotrebiti (poput polovine luka koja vam je ostala) držite na vidnom mestu. Kada je u pitanju zamrzavanje hrane, stručnjaci savetuju da i tu napravite red i hijerarhiju.

– Često se dogodi da u zamrzivač gurnemo hranu na dno i zaboravimo na nju. U urednom zamrzivaču retko se može dogoditi da, na primer, meso koje smo zaledili u maju pojedemo tek dogodine – upozorava nutricionista Milka Raičević.

PAZITE NA DATUME

Važno je da vodite računa i prilikom kupovine namirnica za jelo obratite pažnju na rok trajanja. Iako proizvodi na akciji, enormno sniženih cena, deluju primamljivo, da li će vam zaista značiti kilogram suhomesnatog proizvoda ukoliko mu rok ističe za pet dana? Na kraju ćete kupljeno baciti, “ostati gladni” i pritom dodatno zagaditi planetu. Upravo zato birajte i kupujte namirnice kojima je ostalo još dosta do isteka roka trajanja, a izbegavajte one na kojima rok samo što nije istekao.

NIJE SRAMOTA PODGREJATI

Možda niste ljubitelj ponavljanja jednog obroka dvaput u danu, ali bolje i to nego baciti sasvim svežu hranu. Ono što vam ostane možete iskoristiti i za jedan od obroka sledeći dan, samo ga pravilno skladištite i pripazite da znate koje namirnice smete podgrejati, a koje ne. Na primer, krompir, pečurke i spanać nije dobro ponovo grejati.

– Jelo od spanaća se ne sme čuvati za naredni dan nego se mora baciti ukoliko se ne pojede. Vodu u kojoj je kuvan spanać treba baciti. Ona sadrži nitrate koji se pod dejstvom bakterija pretvaraju u nitrite. Slične osobine ima i blitva. Ipak, ukoliko skuvan pasulj, grašak, boraniju ne pojedete taj dan, slobodno ih možete poslužiti i sutradan.

– Nepojedenu hranu ostavite da se ohladi na sobnoj temperaturi minimum dva sata. Nakon toga je stavite u frižider i pojedite sutradan – savetuju nutricionisti. n

Post Author: Kragujevčani

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *