DA LI TO UPRAVO GLEDAMO ONO ČEGA SMO SE NAJVIŠE PLAŠILI Poskupljenja više nisu tajna: Brašno već plaćamo 75 dinara, meso 1.050, a gorivo bi tek moglo da šokira

Spread the love

Sad se više i ne krije. Da je hrana poskupljivala i prethodnih meseci uveliko se pričalo samo među građanima koji je kupuju. Veće cene bile su redovna tema i u redovima pred kasom, a danas je poskupljenje bukvalno svega postalo i javna tema – tema zbog koje se u Srbiji povlače i prve monetarne mere, ali tema i o kojoj se priča kao trendu sa kojim se moramo suočiti – i što je još gore – trend sa kojim se očigledno moramo i pomiriti jer se poskupljenja najavljuju i za 2022. godinu.

I nije više tema da li je nešto poskupelo za pet ili deset odsto, za 20 ili 50 dinara. Sada je tema da li je hrana poskupela za 20 ili 30 procenata, da li je građevinski materijal duplirao cenu, da li je meso skuplje za 200 ili 300 dinara, te da li ćemo gorivo plaćati ponovo 190 dinara.

Tema je i isplati li nam se ponovo ići put Mađarske po hranu i garderobu ili put Republike Srpske po gorivo, gume, higijenu i slične potrepštine…

Tema je, na kraju i ono o čemu se u poslednje vreme takođe počelo pričati, a oд čega i mnogi već strahuju – hoćemo li ponovo viđati redove i navalu na hranu jer su poskupljenja postala toliko očigledna da se o njima i sve više javno priča, ali i reaguje od strane visokih državnih institucija.

Istina jeste da poskupljenja nikako nisu samo domaći trend, i da imaju uporište u globalnim kretanjima. Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu samo u julu ove godine hrana je bila za 31 odsto skuplja nego u istom mesecu lane.

Govoreći o energetskoj krizi, ali i poskupljenjima sa kojima se suočava ceo svet, pa čak i najjače ekonomije sveta, predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je gasna kriza, koja može da pogura i sve ostale cene, trenutno najvažnije pitanje u Evropi.

– Ni o čemu se ne govori osim o energetici. Imaćemo krizu koja će da utiče na povećanje svih cena. Rastu cene i hrane i građevinskih materijala svuda po Evropi, a za budućnost su najvažnija tri pitanja – energetika, voda i hrana – istakao je predsednik i dodao da će Srbija zahvaljujući ruskim partnerima, ipak, lakše podneti ceo teret.

Narodna banka Srbije, na čelu sa Jorgovankom Tabaković, prethodno je i zvanično zaoštrila svoju monetarnu politiku. A, iza nove odluke centralne banke, za koju se kaže da je prva ovakve vrste, stoje upravo pojačani inflatorni pritisci koji nastaju prvenstveno zbog globalnog poskupljenja energenata i hrane.

NBS je pritom obelodanila i da se inflacija može očekivati i nadalje. Kako su precizirali, međugodišnja inflacija u narednih nekoliko meseci biće najverovatnije na višem nivou nego u avgustu, kada je bila 4,3 odsto. Dodaju i da se povratak inflacije, prvo u ciljani okvir na nivo od tri posto, a zatim i na nivo ispod, očekuje tek u drugoj polovini naredne godine.

U prevodu poskupljenja će biti i dalje.

I gorivo ponovo poskupljuje

„Zaslepljeni“ poskupljenjem hrane, prvenstveno mesom i uljem, ovih dana mnogima je promaklo ono što se dešava na svetskom tržištu, a što se i te kako može preliti i na domaće. Barel nafte koji je do skora koštao oko 70 dolara juče je dostigao čak 83 dolara, što je najviša cena u poslednje tri godine. Analitičari „Goldman Saksa“ kažu da se ne treba čuditi ni ceni od 90 dolara, a to bi u prevodu moglo da znači i poskupljenje goriva u Srbiji.

Dosadašnja praksa pokazuje da je za prelivanje cena potrebno oko dva do tri meseca, ali je činjenica da u Srbiji već plaćamo skuplje gorivo. Dizel nam je na pumpama tako ovih dana dostigao cenu od 165 dinara za litar, benzin 161, a TNG gas 92 dinar.

A, poskupljenje goriva utiče i na poskupljenje trasnporta, ali i sirovina, a to onda znači i prelivanje na cene svega ostalog – od hrane do raznih materijala, pa na kraju i kvadrata nekretnina.

– Prošle godine kubik rezane građe kostao je 22.000 dinara, a sad 38.000. Skuplji je i crep, cement, vodovodni meterijal. Iako je nešto i pojeftinilo, poput stiropora za iziolaciju, a nakon poskupljenja i do 50 odsto, materijal iz Kine plaćamo i dalje skuplje. U proseku, cene su najmanje 50 odsto veće nego lane – kaže nam jedan preduzimač koji dodaje da je i sve više izvođača radova koji poskupljenja u celosti ugađuju u konačnu prodajnu cenu svoje usluge.

Što se tiče hrane, poskupljenja se nekako ovih dana najčešće vezuju za ulje koje se prodaje i za 225 dinara za litar ili za junetinu koja ide i do 950 dinara za kilogram. Jedan trgovac nam, kaže međutim, da poskupljuje bukvalno sve i da im je promena cena na rafovima postalo redovan posao, mnogo češći nego ranije.

– Skuplji je delikates, toalet papir, brašno tip 400 bilo je 65 dinara, sad je 74, imamo i veće cene šećera, sokova…. Čokolade od 100 grama koje su do skora bile 120, sad su 148 dinar, skuplja je i higijena. Kilogram buta junetine sada je 1.050 dinara – kaže nam trgovkinja koja godinama radi u jednom velikom prodajnom lancu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *