5 gradova šampioni po broju vukovaca: U školi imaju sve petice, a na maturi ispod proseka

Spread the love

U ovim gradovima polovinu odeljenja u školama čine sve sami odlikaši

Najmanje vukovaca je u Čačku, Valjevu i Užicu

Pet gradova u Srbiji apsolutni su šampioni u broju đaka sa Vukovom diplomom. U njima je čak svaki peti ili šesti đak vukovac, dok odlični đaci u proseku čine polovinu odeljenja u svakoj školi.

Na prvom mestu po broju vtukovaca već godinama je Leskovac. Poslednje analize Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pokazuju da u Leskovcu ima 21,7 odsto nosilaca Vukove diplome. Zatim sledi Niš sa 18,3 odsto vukovaca, pa Kosovska Mitrovica sa 15,9 odsto, Jagodina sa 15,7 odsto i Beograd sa 13,6 odsto.

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Zašto se ovom diplomom danas takoreći “trguje” i šta se promenilo u odnosu na ne tako davna vremena kada su škole imale dva ili tri vukovca?

Dragana Ćorić, univerzitetska profesorka i članica Udruženja “Roditelj” smatra da su većem broju nosilaca Vukove diplome doprineli i blaži kriterijumi za sticanje iste.

– Osnovnu školu sam završila 1991. kao vukovac i sećam se da nije bilo baš lako i da nas nije bilo toliko kao sada. Mislim da su uslovi bili da ste skroz odličan učenik sve vreme školovanja, da vam nijednom nije bila smanjena ocena iz vladanja koja je ulazila u prosek ocena i da ste imali barem dve specijalne diplome iz predmeta gde se učenik takmičio i osvojio neko od prva tri mesta. U mojoj generaciji je od nekih 180 učenika bilo možda nas dvadesetak, ako ne i manje – priseća se Ćorić.

U novim generacijama nema sredine, ili su iznad ili ispod proseka

– U njenom razredu je bilo više od polovine učenika u tom statusu. Tada sam saznala da su se kriterijumi ublažili, nije se gledalo celokupno školovanje od 1. do 8. razreda, već od 5. do 8.razreda. Specijalna diploma za neki predmet se dobijala već samim plasmanom na opštinsko takmičenje, bez obaveze osvajanja mesta. Možda je ovo dovelo do povećanja vukovaca ali možda i nije. Generacije milenijalaca su potpuno drugačije. Sredine nema, ima izuzetnih i onih koji su daleko ispod proseka. Čitaju više, koriste različite izvore jer im je internet otvorio nove izvore informacija. Deca su napredovala u svačemu, dok većina njihovih nastavnika je i dalje u onom načinu rada i teorijama koje su bile važeće kada sam ja bila osnovac – navodi Dragana.

Svoju ćerku nije forsirala da krene njenim stopama. Sama je, kaže, odlučila da želi da bude vukovac i stekne mnoge druge diplome da bi uspela da se upiše u jednu od najboljih škola u Srbiji, gimnaziju “Jovan Jovanović Zmaj”.

– S druge strane znala sam roditelje koji su insistirali iz njima poznatih razloga da im dete bude odličan učenik a dete za to nije bilo zainteresovano. To je dovodilo do stvaranja otpora deteta prema školi i procesu učenja, do maltene nivoa gađenja jer ga roditelji teraju da radi ono što ne želi – ističe Ćorić.

U Srbiji je u proseku svaki drugi učenik odličan, a zanimljivo je da dovoljan uspeh ima svega 0,7 odsto đaka.

Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola poručuje da škole sve češće liče na pijace gde se za ocenu cenjka i trguje ucenama i pretnjama, a ne znanjem.

– Po meni se to graniči sa teškim krivičnim delima. Kada poklanjate ocenu onome ko nema znanje vi ga uništavate, dopuštate da u neznanju ide u nastavak školovanja, misleći da poseduje znanje koje treba i da njime može da konkuriše dalje za škole za koje možda i nije sposobno – ističe Antić.

(Telegraf.rs)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *